Архимандрит Стефан игуман Манастира Велика Ремета

Три стотине десета трибина Духовни разговори у организацији Храма Светог Трифуна са Топчидерског гробља, одржана је у уторак 16. септембра у сали Општине Вождовац.

Гост је био архимандрит Стефан (Вучковић) игуман Манастира Велика Ремета. Говорио је на тему Зов са Голготе – Свети српски мученици. Као и до сада госта је најавио старешина Храма Св. Трифуна протојереј – ставрофор Дејан Дејановић.

О. Стефан је присутнима даровао исцрпну и богонадахнуту беседу, која јесте потресна, али подстиче на будност, покајање, праштање; која поучава да морамо знати ко смо, ко су нам славни и свети преци и у њима тражити узоре, чувати своју веру, идентитет а при том никога не угрожавати. Као и при сваком његовом гостовању, и овога пута, о. Стефан је даровао свим присутнима књиге духовне садржине.

Делови из предавања

Најжалоснији и најтужнији је онај човек или народ у целини који нема у себи покајање. Такви људи и народи сами себе уништавају

…Када гледамо данас када славимо стотину година од Првог светског рата, који је оставио последице и страдање Срба се наставило и у Другом светском рату, говоримо нажалост о Јасеновцу, види се тачно на људима који тај дар покајања нису прихватили. Гледамо у тај тренутак страдања, када човек као да вапије слично Христу Опрости им, или, дозволи им нека раде како су почели јер другога спаса нема. Једини је спас и једина Истина за човека је то покајање.

Ако неко ко је убио нема покајања, нема кајање, то је најжалоснији и најтужнији човек гледано појединачно исто важи и за народ без покајања, гледано у целини.
Нема на планети човека нити народа који нема тај осећај покајања.

Ако се деси да човек нема тај осећај покајања, тај човек и тај народ је сам себе уништио. Може бити народ велики, могу бити милионске цифре, милијарде… али од њега више нема народа.

Где је данас вапај из душе, вапај хришћански?

Затим је отац Стефан поново подсетио на страдалне жртве у Јасеновцу, током Другог светског рата:

„Све то пише, све се то види, све се ово зна. И нико не каже, онако најискреније, минимум речи људске: Опростите људи или извињавамо се.Зашто тога нема? Нема вапаја хришћанског, нема Христовог зова из душе! Каже се, убица биће суђен несумњиво на Страшном Христовом суду, али онај ко заборави жртву и ко је био дужан да је памти, биће слично суђен…“

Архимандрит Стефан је поставио питање свима нама данас које отвара и друго озбиљно питање: шта ми то чинимо свакодневно, чиме смо толико обузети и заузети да се не сабирамо у својим храмовима а да очекујемо промену у свом животу без свог активног учешћа.

Шта се то са нама данас дешава:
…„ Шта се десило да смо заборавили милонске жртве, тај зов, то милионско страдање наше браће и сестара? Нико не чује!…Да ли је могуће да ми данас треба да молимо да се дође у Цркву и упали свећа за страдалне мученике у Јасеновцу, или све друге страдалнике за хришћанску православну веру, или да се упали свећа у било којој Цркви и подарити светло онима који су невино пострадали?…“

Цело предавање се може слушати на

http://www.slovoljubve.com/emisije/zbor-zborila-gospoda-hriscanska-otac-stefan-vuckovic-zov-sa-golgote

забележила: Зорица Ковачев