Наша Света Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове и на дан Задушница широм Епархије сремске вршен је парастос и помен за упокојене.

Богољубиви народ се на дан Задушница окупио у манастиру Беочину. Сестринство манастира са високопреподобном игуманијом мати Екатерином принело је молитве Господу за све упокојене.

Парастос упокојенима служио је парох беочински јереј Вељко Грубач, у суботу 8. октобра 2016. јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих.

Од раног јутра богољубиви Срби су одлазили на гробље и у цркву, носили кувано жито – кољиво.

Жито које нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца, прелио је вином отац Вељко.

Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.
Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: „Ја сам светлост свету.“ Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао. Воштанице упаљене у манастиру Беочин обасјале су душе упокојених.

После одслуженог парастоса блаженопочившима, отац Вељко се обратио високопреподобној игуманији мати Екатерини, сестринству и верном народу казавши да смо данас поменули све упокојене, свештенство, монаштво, патријархе српске, вернике и да Господ ИсусХристос наш  дошао међу нас да би спасао род људски од греха и од ђавола.  Васкресењем Својим победио је смрт , а нама људима је дао наду  за Васкрсење и живот вечни.

„Ако Христос не васкрсе, узалуд је вера наша“ како је рекао Апостол Павле, речи су на које нас је подсетио отац Вељко и додао да ми треба да се молимо за наше упокојене,  и ако су шта сагрешили у свом животу а да то нису исповедили, да се нису покајали,  нека им Господ опрости и  нека их настани у насељима праведних, а нас да помилује и спасе као благ и човекољубив Бог.