Поводом литерарне награде, освојене у Дуину, у Италији, вероучитељ Милош Јефтић је, са својим бившим и садашњим ученицима – Кристином Арсенијевић, Николином Николић, Александром и Драганом Петровић, Александром Бакић и Анастасијом Николић, дир. ОШ „Слободан Бајић Паја“, Златком Максимовић, и Павлом Арсенијевић (Кристинин отац), посетио Председника Србије, г. Томислава Николића, а после пријема код Председника Србије, и САНУ, где их је примио председавајући, академик Владимир Костић.

У подужем, срдачном разговору, упознали смо уважене домаћине са нашим радом, поклонили им освојену диплому, и прву самосталну Кристинину збирку песама. Кристина је говорила своје дело, епску песму песму „Ови и они“, која говори о страдању народа, док се власти смењују, кроз уста девојчице, којој ничега није жао, осим њеног деке, који је био колетерарна штета „ових и оних“. Тема у Дуину је била слична – „Шта се преноси са генерације на генерацију?“ Кристина је написала песму, о томе како свака генерација прича својој деци како ништа не ваљају, како је „њихово време“ било „оно право“… Па се секира што ће прекинути традицију, пошто она не може својој деци причати ту причу, јер, ето, она ништа не ваља, и њено време није „оно право“… Будући да сам ја послао песмице у пар минута пред Нову годину, које је превео на брзину мој драги и вредни брат Мирослав (зашто је то тако било, прочитајте на крају чланка), деца нису ни знала да учествују на светском поетском конкурсу, па су морала да се сналазе када су давала изјаве за РТС:

„Ми смо, као секција, годинама учествовали на конкурсима, како у Србији, тако и ван Србије. Могу слободно да кажем да имамо искуства са тим, и није било ни малао лако учестовати на конкурсу тог типа – конкуренција је је, свакако, била велика, али наш задатак био је да се потрудимо, да дамо све од себе и у томе смо успели! Наш ментор, Милош Јефтић, који је, иначе, наш вероучитељ, помагао нам је у свему томе, и веома смо поносни на њега, јер без њега ништа од овог не би било реализовано“, рекла је Кристина Арсенијевић, студент 2. године факултета за српски језик и књижевност.

„Скормни смо као секција, али смо знали да ћемо освојити неку награду, јер годинама учествујемо на овом конкурсу, и већ смо освојили доста награда, тако да смо полагали наду да ћемо освојити још неку награду. Није први пут да имамо значајнију подршку, упознали смо и Краљевски пар, и они су нам исто дали подршку, а имамо нашег вероучитеља, који је и најбитнији фактор и најбитнија подршка која нам треба да би смо остварили одређене успехе“, рекла је Николина Николић, ученица 2. разреда ТШ „Миленко Веркић Неша“.

Ја сам рекао, да сам приметио Кристинин таленат још пре 10 год. кад ми је била ученица, да сам јој обећао све што год пожели, у замену да настави да пише. Све што сам обећао сам и испунио. Пошто је то благословио наш владика, епископ сремски, Господин Василије још 2011. године, а следеће године и Његова Светост, Патријарх српски, Господин Иринеј, наставио сам да радим и са другом талентованом децом… На крају изјаве, рекао сам, у шали, да је лакше добити подршку од „ових горе“, него од „оних доле“, што је изазвало бурне реакције код свих, који су се препознали као „они доле“, иако нисам мислио ни на ког конкретно.

Питали су ме – шта то значи?! Ево, шта то значи: „Годинама сам подржавао сваку добру намеру, и умножавао сваки дечији талант. Освојили смо више од 200 награда, из 6 различитих области, највише из књижевности. Иако смо имали подршку од најзначајнијих институција наше државе, и бројна признања у земљи и иностранству, годинама сам трпео понижење и мобинг, потцењивање и исмевање, и живео са примањима која су испод људског достојанства“.

 

   Милош Јефтић