Протојереј-ставрофор Душан Н. Петровић представио у Вазнесењској цркви књигу  Чувар јединства Српске Цркве: Патријарх Викентије Проданов (1950-1958)

Средом у 19 часова у сали Вазнесењске цркве одржавају се предавања на разне теме. Протојереј-ставрофор Душан Петровић, ректор достославне Карловачке богословије „Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима, сада у пензији, своју свештеничку и мисионарску делатност на Њиви Господњој почео је у Вазнесењском храму.

Јереј Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењске цркве, поздравио је уваженог проту Душана, свештенство, богослове којима је отац Душан био професор и ректор у Сремским Карловцима и благоверни народ који се сабрао да слуша о једном од српских патријараха, Викентију (Проданову).

Била је то јединствена прича у даху, не само о патријарху Викентију (1950-1958) већ и о времену наше Цркве и ономе са чим се патријарх носио, са чим се Српска Православна Црква борила.

О књизи је говорио проф. Душан Вујичић који је казао да је то сажети мозаик у којем може да се сагледа лик српског патријарха који је у осам година свог архипастировања морао да се суочи са обновом тешко пострадале Српске Православне Цркве у Другом светском рату  и опасностима „јуриша на небо“ новог режима.

И овом приликом истакнут је велики рад патријарха Викентија,  на обнови образовног система СПЦ, представљена је борба за обнову богословија и херојска одбрана Богословског факултета од гашења када је 1952. избачен са Београдског универзитета.

Патријарх Викентије и архијереји СПЦ успели су да обнове рад две богословије,  а не треба заборавити ни жртву тадашњих професор факултета и богословија који су тих година у крајњем сиромаштву Српске Православне Цркве, радили бесплатно. И много тога сабрао је   протојереј-ставрофор Душан Петровић у овој књизи која је драгоцена јер су на једном месту извори грађе, историјска документа и записи.

Кандило вере упаљено држи и ова књига којом се још један српски патријарх отима од заборава.

О великој бризи патријарха Викентија за свештенство и решавање њиховог социјалног статуса, и питања здравственог осигурања, као и другим активностима, казивао је аутор књиге уз приказане слајдове са фотографијама из живота и рада патријарха Викентија, и после, у непосредном разговору са окупљеним народом и својим некадашњим  ученицима евоцирао успомене на време његове пастирске службеу Вазнесењској цркви.

З.Зец