Привина (Прибина) Глава је најзападније смештен манастир од свих 16 Фрушкогорских манастира. Манастир се налази у крајње западном делу Фрушке горе, на око пет километара североисточно од града Шид, а поред истоименог села Привина Глава, некадашњег прњавора. Манастирска црква је посвећена Сабору Светих Арханђела. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Данашњи манастир сем главне Саборне цркве посвећене Светим арханђелима има још четири новоизграђене цркве посвећене Покрову Пресвете Богородице, Светом Георгију, Живоносном Источнику и Часном Крсту.
Манастир је одлуком Епископа сремског Василија поново постао женски манастир. Духовник манастира је отац Макарије.
Света Литургија се служи сваког дана.
Јутрење са почетком у 4.45 и Литургија у продужетку, са почетком у 6 часова служи се сваког дана.
Вечерње се служи сваког дана са почетком у 16.45 часова.
Света Литургија празником и недељом почиње у 7.45.
Сваког дана се чита седам Акатиста.
Овај манастир је добио је име по оснивачу властелину Приви (Приби) из 12. века. Обновљен је вероватно 1496. године од стране Јована И владика Максима Бранковића, али се према турским документима његово оснивање или обнова везује за средину 16. века. Привина глава се спомиње у 17. веку поводом обнове илуминираног рукописа из 14. века, познатијег као „Минхенски псалтир“. Према овом рукопису, манастир Ковиљ основали су монаси Привине Главе на свом имању.
На крају турско-аустријских ратова манастир је опустео због честих немира, па су се монаси у манастир вратили тек после закључења Карловачког мира 1699. године. На месту старије цркве из касног средњег века 1753. године саграђена је нова црква, посвећена Светим Арханђелима Гаврилу и Михајлу, двоспратни конаци са јужне и источне стране. Црква је освештана 1760. године.
Монахе су из манастира протерале усташе 1941. године, исти су опљачкали, али на срећу нису разарали манастир. Захваљујући томе реконструкцијом манастира, започетом 1987. године, брзо је враћен у првобитно стање, чак се данас раде и нови објекти. Највећа пажња поклоњена је рестаурацији и конзервацији иконостаса.
З.Зец
