Недеља, 3. новембар 2013. године, Саборна црква у Сремским Карловцима
Недеља у Сремским Карловцима, дан каквог Господ створи. Наша Српска Православна Црква објављује да је и данас време да се Господу принесу молитве и обележи Три века Карловачке митрополије.
Епархија сремска је за само месец дана други пут домаћин Његовој Светости Патријарху и свештенство, монаштво и верни народ пристигао са свих страна су дочекали Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја.
Данас је у Сремским Карловцима било највише младих, ученика, деце који су са својим учитељима, професоримаа, родитељима дошли да учествују у црквено народном сабору, покажу свету да су наша вера, историја, традиција, култура све оно што у срцима носимо и што наша света Црква и српски народ непрестано дају Европи и свету, чинећи део баштине историје и културе читавог човечанства.
Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Патријарх Иринеј а саслуживали су свештеници из више епархија. У Светој Архијерејској Литургији су узели учешће Њихова Преосвештенства господа Епископи: сремски Василије, шабачки Лаврентије, бачки Иринеј, пожаревачко-браничевски Игњатије, осечкопољско-барањски Лукијан, зворничко-тузлански Хризостом, банатски Никанор, темишварски Лукијан, крушевачки Давид и бихаћко-петровачки Атанасије.
Богослови Карловачке богословије и хор Свети Николај, су узносили молитве Господу, док се верни народ све време богослужења клањао икони Светог Николе у храму, појао једним устима Символ вере и молитву Оче наш.
Епископ сремски Г. Василије је у поздравном слову казивао о поновној радости због оваквог црквено народног сабрања, значају Карловачке митрополије за Српску Православну Цркву и значају за духовни и национални идентитет српског народа:
„… Љубећи свој народ митрополити и патријарси карловачки, имајући визију и за децу двадесет првог века, оставили су упечатљив траг и велики капитал данашњим покољењима. Треба нагласити да је у карловачкој митрополији пред почетак Првог светског рата забележено и живело 1.200.000 верника настањених у Славонији, Хрватској, Мађарској, данашњој Румунији, а од тога преко пола милиона у Српској Војводини. Имали смо у то време преко 720 оформљених парохија са 126 филијала, 777 подигнутих светих храмова, 722 канонска свештеника плус монашка лица. Обележавање Три века Карловачке митрополије представља значајан јубилеј за СПЦ, која је кроз своју бурну историју имала улогу мајке, духовнога старатеља, и која је била дубоко укорењена у његову традицију, културу, писменост и развој научне мисли.
Карловачка митрополија је била место важних догађаја, место одакле се на невоље и људска страдања и материјална разарања одговарало истрајношћу и посвећеношћу интересима свога народа.“
И данас, као некада, гледамо и надамо се да се вратимо на Косово и Метохију. Верујем да нас Господ неће оставити,
патријарх Иринеј
Захваљујући пре свега Господу за три стотине живота и рада Карловачке митрополије, Патријарх Иринеј је након поздравног слова владике Василија подсетио на историјске догађаје везане за Карловачку митрополију и на пет великих српских сеоба у петнаестом веку, у којима су Срби увек напуштали огњишта и светиње бежећи од зла али са надом, да је њихов одлазак само привремен и да ће се вратити на своја огњишта:
“ …Нажалост историја се понавља. Када је Архиепископ Арсеније Чарнојевић повео свој народ, као патријарх, он је пошао, како је рекао владика сремски Василије, својима јер су се овде од 15. века насељавали Срби бежећи са тужног Косова и тога дела Србије, бежећи од Турака. Зато, када је дошао овде, дошао је својима и своји су га примили… Улога патријарха Арсенија Чарнојевића била је да обнови оно што је пре тога било и да оснује седам нових епархија и да отпочне живот у овом делу света…
Све до укидања Пећке Патријаршије 1766. године карловачки митрополити су живели Пећком патријаршијом, слушали су њене гласове, помињали патријарха пећкога, и сматрали себе деловима Пећке патријаршије. Када је укинута Пећка патријаршија, тада су тадашњи митрополити имали звање патријараха српских које је признала Цариградска патријаршија и друге патријаршије. Сва власт је прешла на Карловачку митрополију и формално то звање је добио патријарх Јосиф Рајачић 1848. када је формирана Српска Војводина…“
Српски народ је имао велики дар Божији да су га у овом бурном времену водиле велике личности који су били прави Мојсеји и Исуси Навини своме народу а митрополити су се старали да пренесу живот који су имали у Пећкој патријаршији, старали су се да организују своју Цркву, да користе све благодати средине у којој су живели, основали су црквено народне саборе којих до тада није било, одупирали су се са верним народом унијаћењу и притисцима римокатоличке цркве.
О времену које се историјски и данас понавља за српски народ Патријарх Иринеј је додао:
“ И данас Срби беже са Косова и Метохије, а нико не бежи од добра, него од беде и невоље. Србе је беда и невоља натерала да напусте своје светиње и домове, да понесу оно што је најдраже и највредније: свете мошти и свете иконе, које су их пратиле кроз читав живот на овим просторима. И онда као и данас су бежали, прогоњени са надом да ће се ускоро вратити. Та нада је била присутна и у време Арсенија Чарнојевића и они су сматрали да је њихово бекство привремено, да ће Аустроугарска помоћи да се овај део Европе и света ослободи од Турака и да се мирно врате својим домовима, својим светињама и гробљима, свему ономе што су сматрали за светињу своје историје и културе. На жалост то се није остварило и то се понавља и данас. Цуримо са Косова пет стотина и више година и велико је чудо што уопште тамо и постојимо као српски народ, српска Црква, српска историја. одржавају нас свест о нашим светињама на Косову и Метохији, наше највеће светиње и они свети кивоти који се налазе у Пећкој патријаршији, свети кивот Стефана Дечанског и друге светиње и та света земља која је обагрена крвљу српских мученика и српских бранитеља те свете земље Господње.
И данас као и некада из доба времена Арсенија Чарнојевића и ми гледамо и надамо се да се вратимо на Косово и Метохију. Ја лично верујем да нас Господ неће оставити. Светиње које су тамо су пред лицем Божијим. Патили смо и страдали и то доживљавамо и данас, али се надам да нас Господ неће оставити. све дотле док су светиње Косова и Метохије у нашим срцима и у нашим душама. Док је наша молитва пред Господом и светим угодницима Његовим, Косово ће бити наше.“
Светој Архијерејској Литургији присуствовали су министар просвете и науке Томислав Јовановић, председник Скупштине Војводине Иштван Пастор, представници републичке и покрајинске власти, градоначелници из неколико градова Епархије сремске и градоначелник Сремских Карловаца, представници дипломатског кора, представници војске, личности из јавног и културног живота, представник Српске Академије Наука и Уметности академик Димитрије Стефановић, директор Канцеларије за Цркву и сарадњу са верским заједницама др Милета Радојевић са помоћником г. Томиславом Бранковићем.
После завршене Свете Архијерејске Литургије сви су се сабрали у непрегледну литију и упутили у Горњу цркву где је одржан помен карловачким патријарсима Георгију Бранковћу и Лукијану Богдановићу.
Зорица Зец
