Празник Материце молитвено прослављен у Јакову

У другу недељу пред Божић – Праотаца,
која претходи великом хришћанском празнику Божићу, за који се припремамо, пре свега, постом и молитвом, а у дан када се молитвено и свечано обележава и празник Материце, празник посвећен мајкама, односно оним прамајкама Христовим, које су Христови директни преци по телу, а уз њих и другим праведним женама и угодницима Божијим, које су и пре Христовог доласка у овај свет, својим светим животом изобразиле Његов живот, Његова чудеса и Његову проповед, 25. децембра 2022. године, јереј Александар Симић, служио је Свету Литургију у храму Вазнесења Господњег у Јакову.
Јереј Перица Влаинић исповедао је благочестиви народ, док се причестило 41 дете и мноштво одраслих верника.
У литургијском сабрању молитвено је учествовао велики број верног народа, нарочито деце са мајкама, сабраних и због лепог обичаја, који има дубоку симболику, када деца везују своје мајке и не пуштају их док им нешто не дарују.

Речима надахнуте пастирске беседе, коју преносимо у целости,обратио се отац Александар Симић:

„У име Оца и Сина и Светог Духа,

Поштовани оче Перице, драги моји парохијани, част и хвала нашим мајкама!

Није мени тешко данас вама причати, јер ћу причати о дивним примерима љубави и жртве, то јесте о мајци.
Кога бих друго узео за први пример него Ону која је сместила Богомладенца у утробу своју, него Ону која је пример свима нама у испуњавању Божијих заповести. Него Ону која рече Архангелу Гаврилу: „Ево слушкиње Божије, нека ми буде по речи твојој.“ И најпосле кроз коју дође и Спасење човеку!
О коме бих причао ако не о оним нашим Светим мајкама, којих да није било не би било ни многих Светих у календару.
Јер да не би књегиње Ане не би било ни Светога Саве, да не би оне дивне мајке Софије не би било ни оних наших Светих сестара Вере Наде и Љубе.
Дакле драга браћо и сестре, мајка има велику улогу у домостроју спасења човека. Јер оне су чувари вере, културе и морала!!!
Како да наводим примере а да не споменем наше Свете Српске мајке. Замислите какве су то биле мајке када су у многострадалним ратовима очувале наш народ у вери и поред тога продужиле род. Замислите мајке које су пет векова чувале Православље, а да би га очувале бацале су први плод утробе своје у воду не би ли остали етнички чисти. Тада настаје реченица „први штенци се у воду бацају“. Замислите мајку која роди 9 синова, шаље их на страдање, да би сачували веру и границе. Замислите мајку која каже сину: „Сине драги мој, очињи виде,
Боље ти је изгубити главу, него своју огрешити душу!“
Замислите мајку Милицу, која је у исто време царица и монахиња која сабира децу и постаје мајка свој сиромашној деци од Крушевца до Љубостиње, а није их било мало.
Замислите мајку која роди војводе а свете. Која столова овде у нашем Срему, коју и саму на крају Бог посвети! Па је данас називамо мајком нашом Ангелином, и тако даље…
Али не могу а да се не питам шта је данас са већином мајки које без размишљања одлазе у реке греха не размишљајући о вери и деци својој. Имамо више чедоморстава него рођења.
Нећу даље причати о греху да не бих ружио углед споменутих тиме што су сврстани у један текст.
Али ћу вам рећи: Благо ономе ко се имао раста и родити!
Животи ових наших мајки остају нама Аманет и пример који треба да следимо. Да децу своју васпитамо у меру раста Христова и да животима бране своју веру и праг своје породице. А по томе Бог нека вас позна. Јер какве будете сутра бићете до века. Амин.“

По завршетку Свете Литургије, настављено је заједничарење за Трпезом љубави, где је отац Александар посебну захвалност изразио мајкама – Брани Огњеновић, Јовани Чакаревић, Бојани Топић и Ирени Симић, које су са пуно топлине и љубави припремиле пакетиће и њима даривале сву децу.
Нека буде срећан празник мајки, нека Божићна радост уђе у свачије срце, те да овај диван обичај уђе у сваки дом, са жељом да деца везују своје мајке, јер то су најлепше везе љубави, љубави које прожимају живот Цркве кроз сва времена, везе милости, које нас повезују са нашим праоцима и оцима, са нашим потомцима, са Господом и са Свима Светима.