Уочи храмовне славе празничним бденијем је у суботу 12. септембра 2020. г. началствовао јеромонах раковачки Варнава, духовник овог фрушкогорског манастира посвећеног Светима Козми и Дамјану.

Оцу Варнави саслуживали су: протојереј-ставрофро Споменко Грујић парох батајнички; протојереји Небојша Димковић, парох врднички и Мићо Ристић, парох бусијски; протонамесник Радослав Радовановић из Сремске Митровице; јеромонаси шишатовачки Димитрије, раванички Лазар и раковачки Евгеније; јереји: Сава Мишановић,  парох при храму Свете Тројице у Новој Пазови, Александар Миличевић из Вогња и Марко Јањић из Малих Радинаца.

Молитвеног учешшћа узели су: протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, проф. Православног богословског факултета Универзитета у Београду и директора Катихетског одбора Архиепископије београдксо-карловачке, протојереј-ставрофор Винко Мишановић из румске Николајевске цркве, о. Драган Арсеновић из румске Вазнесењске цркве, о. Станко Тркуља из Хртковаца , о. Владимир Јездић из Буђановаца и о. Чедомир Грујић из Јазка.

Празнично бденије су својим присуством и молитвама узвеличале игуманија манастира Јазак, мати Параскева која са сестринством учествује заједнички у изградњи овог храма чији су покровитељи Српски Светитељи.

Окупили су се са верним народом ктитори, приложници, служитељи и послужитељи, кумови овогодишње славе, породица Шпановић, многобројни пријатељи и сарадници. Певницом је руководио старешина доњокарловачке цркве посвећене Светим апостолима Петру и Павлу, отац Слободан Вујасиновић; за певницом је појао и вероучитељ Маринко Симић.

Надахнуту проповед произнео је отац Сава Мишановић који је имеђу осталог казао да је ово навечерје празника Срба Светитеља који су просијали у нашем роду почевши од нашег првог Архиепископа Светога Саве па преко свих српски архиепископа и епископа који треба да нам служе као пример, као светило којем треба да тежимо.

 

Слово оца Саве Мишановића

 

„Сви су наши светитељи живели овоземни живот али су толико угодили Богу да их је Бог прославио светошћу. Господу су угодили кроз веру, кроз своја дела која су нама оставили да и ми тако поступамо и да би и ми заслужили да уђемо у Царство небеско.

У овом тренутку не можемо а да се не сетимо нашег Светог краља Стефана Дечанског чије мошти поносно стоје на нашем распетом Косову и Метохији сведочећи да је то српско, да ће тако бити и увек остати.

Морамо да се сетимо и Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског који у данашње време љуту битку бију у нашој српској Црној Гори, да одбране наше светиње.

Морамо да се сетимо и Светог мученика Варнаве беочинског који је својом вером и делима заслужио да га Бог прослави међу Светима својим.

Нека да Бог да и ми једнога дана као што смо се вечерас окупили овде у овоме светоме храму, будемо заједно у Царству небеском са свим нашим светитељима да тамо заједно прослављамо Бога Једносушног, Животворног и нераздељиву Тројицу  Оца и Сина и Светога Духа. Амин“

Вече је заокружено етно песмама у извођењу Данице Крстић.