Епископи сремски Василије и шумадијски и војни Јован

осветили нови војни богослужбени простор посвећен

Светом Александру Невском

10. септембар  2015.

У касарни „Бошко Палковљевић-Пинки“ освештан је богослужбени простор за припаднике православне вере јединицâ Прве бригаде Копнене војске које су размештене у гарнизону Сремска Митровица.

Чину освећења, Светој Архијерејској Литургији и благосиљању славских дарова Колача и кољива, присуствовали су високопреподобна мати Параскева, игуманија манастира Јазак, потпуковник Дубравко Станковић, у име команде Копнене војске из Ниша, припадници Прве бригаде Копнене војске на челу са командантом бригаде, бригадним генералом г. Жељком Петровићем, верни народ и  многобројни гости који су помогли у опремању војне капеле посвећене великом Божјем угоднику Александру Невском. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ шумадијски и војни г. Јован, уз саслужење, надлежног Епископа сремског г. Василија, двојице војних свештеника: капетана Слађана Влајића и поручника Предрага Докића, као и ђакона Слободана Вујасиновића.

Домаћин овог великог духовног сабрања, који се са великом пажњом и очигледном естетском даровитошћу о свему детаљно постарао, јесте надлежни војни свештеник из команде Прве бригаде Копнене војске из Новог Сада презвитер, капетан Ђорђе Стојисављевић.
Христољубиви припадници Војске Србије и присутни благоверни народ, на челу са немалим бројем деце, причестио се пречистим Тајнама Тела и Крви Господње.

После Свете Литургије, Владика г. Василије је одржао пригодну беседу у којој је нагласио да је упаљено још једно кандило вере пред престолом Свевишњега и пред иконом Светог Александра Невског у касарни у Сремској Митровици и да су Војска и Црква увек били уз народ као најбољи ослонац, те да је највећа част бити српски војник:

“  Као народ увек остајемо и опстајемо у вери и лепоти наше вере. Радује ме данас да још једно свето кандило палимо пред престолом Свевишњег и пред престолом и иконом Светог Александра Невског коме је ова капела у овоме граду посвећена. Поред светиња и богомоља у Сремској Митровици ова данас освећена капела је велики знак и одговорност на свима нама. Велики је знак победе хришћанства, победе разума. Онако као што је то у историји српског народа било од светих Немањића до кнеза Лазара и надаље, преко светих Бранковића, на овим просторима, увек су Војска и Црква били први и најзначајнији ослонци нашег народа. Увек је понос нашег народа био: бити онај који ће бранити Отаџбину и бити усправног чела; и када нам је најтеже било, заклињали смо се управо у Бога и у Војску…“ У знак домаћинске добродошлице Владика Василије је даровао Владици Јовану панагију, као једно од главних видљивих обележја архијерејске службе.

Епископ шумадијски и војни г. Јован захвалио се на указаном дару и гостопримству, брату у Христу, Епископу сремском Василију и  исказао задовољство јер му је ово први војни богослужбени простор у чијем је освећењу и отварању учествовао од како је постао Епископ војни.

Слава Богу, призван је благослов Божји и капела освећена Духом Светим у овом мученичком граду, натопљеном сузама народа који у њему живе, крвљу његових бранитеља и знојем његових градитеља.

Из беседе Епископа шумадијског и војног Јована, војници са својим старешинама,  чувари Отаџбине, понели су најлепше речи да је и њихова војна капела парче Неба на земљи, јер се у њему свршава најсветија Тајна Цркве -Тајна Литургије; јер свака Литургија своди Небо на земљу; значи и Бога са светима, и анђелима, своди на земљу и земљу уздиже на Небо.

Лепо је видети заједно Цркву и Војску са народом Божјим и да у заједништву живимо и стварамо умножавајући дарове којима нас је Господ обдарио и „оно што је најважније је да достојно живимо кроз призив и позив Божји“ казао је Преосвећени владика шумадијски и војни г. Јован и додао:.

„…Ако будемо достојно живели свога призива и свога позива, то говоримо и ми свештеници и војска, народ Божији, онда ће Бог који нас је призвао и спасити. Једно треба да знамо, да се као појединци не спасавамо, него се само спасавамо у заједници, и то у заједници Цркве Христове.

Човек може бити, не знам како добар, може не знам каква добра дела имати, може бити не знам,  колико честит, и моралан и све друго, али ако не иде у Цркву, да се Црквом освети, да се Црквом просвети, не може бити освећен. Зато ми треба да се радујемо што нам је Господ дао Цркву Своју, јер докле год смо у Цркви, али у овој Цркви заједници, ми имамо наду и верујемо да ћемо бити спасени. Али, ако нисмо у Цркви, не можемо се спасити па било како да живимо.

На једном месту је Свети Јован представио шта значи Црква и казао да је Црква један одбрамбени зид; то значи, док си ти у кругу тога зида, ти си ван опасности. Ништа не вреди што тамо ћевкају, да ткао кажем, оне најкрволочније животиње, јер ти си ограђен зидом. И док си у Цркви, ти ћеш бити спасен али ако се помолимо ван Цркве, ако одступимо од Цркве, на било који начин, ми се излажемо браћо и сестре да нас те крволочне животиње погубе…“

Епископ шумадијски и војни је пожелео Команданту бригаде бригадном генералу Жељку Петровићу, старешинама и војницима да их заштитник војника и молитвеник пред лицем Божјим штити и чува у све дане:  „Овај град је мученички, натопљен сузама народа који у њему живе, крвљу његових бранитеља и знојем његових градитеља, зато је част отворити још један храм управо у таквом граду. Желим Вам да сви живимо достојно наших предака и вере и да се угледамо на Светог Александра Невског као бранитеља вере и православља – нагласио је Преосвећени владика Јован.

Славски колач и жито, Божјем угоднику Александру Невском, припремио је заставник Анђелко Стојков, док је залог кумства за наредну годину преузео лекар митровичког гарнизона поручник Стеван Чичић.

За заслуге и труд око опремања богослужбеног простора Епископ сремски Василије уручио је грамате Команданту Бригаде, бригадном генералу Жељку Петровићу, као и иним трудбеницима: господи Чеди и Миленку Куриџа из Бечеја, те Милану Марјанцу из Ветерника и Сави Малиновићу из Јања (Република Српска). у знак домаћинске добродошлице и завршнице овог дивног сабрања Владика Василије је даровао Владици Јовану панагију, као једно од главних видљивих обележја архијерејске службе.

Данашње славље увеличао је својим појањем дечји хор Благослов из Сремске Митровице под диригентском палицом Тамаре Пајкановић. Ова духовна чада проте Саве Раките, Архијерејског намесника сремскомитровичког, својим трогодишњим појањем узносе молитве о сваком празнику наше Цркве.

Домаћин данашњег сабрања војни свештеник команде Прве бригаде Копнене војске из Новог Сада, отац Ђорђе Стојисављевић уз неизоставну подршку Команданта бригаде, бригадног генерала Жељка Петровића, команданта гарнизона потпуковника Слободана Станковића, и велику љубав људства јединице, припремио је трпезу љубави у свечаној сали касарне.

И пред Богом, и пред људима, треба истаћи да је немерљив лични допринос, свему напред наведеном, двојице помоћника војног свештеника, заставника Милета Даљевића из Новог Сада, и старијег водника прве класе Дејана Богићевића из Сремске Митровице.

Овом приликом Архијерејима Српске Православне Цркве господи епископима сремском Василију и шумадијском и војном Јовану Команадант бригаде уручио је дарове који су само оком видљиви и скромни а по срцу и љубави немерљиви. На дарове и пажњу Архијереји су узвратили уздарјима, па је радост била обострана.

Када бисмо хтели све редом побројати, не би нам достало још много речи и простора за писање, зато завршавамо оном лепом констатацијом нашег народног епског песника, која потпуно одговара горе описаном духовном слављу: ,,Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно!”

Зорица Зец