Српска православна парохија Шид, Храм Преноса моштију светог оца Николаја

Ранохришћански етос и историјско наслеђе у савременој Српској Православној Цркви

|

„Све оно што је Црква доживела у прва три века, Српска Православна Црква је доживела у двадесетом веку“, 

Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ  

У Култуно-образовном центру Шида, испред свештенства Храма Преноса моштију светог оца Николаја, одрзано је предавање, о ранохришћанском етосу и његовом историјском наслеђу, значајном за наш народ који има своју дубоку прошлост, свој дубоки корен који је  израњаван, који су многи хтели да изваде, издвоје из ове земље, али наш народни  корен је трајан и не само физички материјалан него садржи  духовност у себи која је права вертикала ка небу.

Ово је Константинова година, или 17 векова од Миланског едикта, како је ми данас и у Србији обележавамо, и о тој вези ранохришћанског периода и времена данашњег, говорио је Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ:

„ Шта се то променило од онда када је Црква као мала заједница окупљена око апостола, око оних људи који су први поверовали у проповед Господњу, и богочовека Исуса Христа, шта се то променило за оне који су постали хришћани… Шта се то толико издешавало и променило и колико ми Срби баштинимо оно ранохришћанско у нашем животу  као православан народ? Много тога…можда нисмо ни свесни колико је наша свакодневна историја, колико је наше богослужење, колика је наша литургика, колико је наша црквена уметност одређена оним временом прва три века живота православне цркве. “

Данас у древно античком и дубоко трајном Срему утканом у наше народно биће, , који је „кост костију“, свеколиког српства, како је говорио песник Мирослав Антић, изнова је сећање на  нашу прошлост која је мерило наше садашњости и  одређује нашу будућност, употпуњено кроз предавање Јована Пејина, архивског саветника и проф. др Милоја Пршића, пуковника у пензији.

„ Све оно што је Црква доживела у прва три века, Српска Православна Црква је доживела у двадесетом веку… Етос наше Цркве, њен склоп, концепт, идеја, осећања,  чувства свеколиког управо је исти као у оним житијима која читамо код оца Јустина Поповића, који су извођени на губилишта, тако можемо читати о нашој деци по Лици, Босни, Далмацији, Славонији, по Кордуну, по другим земљама које су нам отете физички … Али Православна Црква превазилази земаљске границе, превазилази хронолошке оквире, “, истакао је Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ.

Зорица Зец