Са благословом Епископа сремског Господина Василија почела је обнова сремске богомоље у селу Петровчић које броји око три стотине домова. Црква у којој се сабира српски православни род већ стотину и седамдесет година посвећена је Рођењу Светог Јована Претече.
После седамдесет пет година, црква и село су добили прошле године надлежног пароха јереја Ненада Катића, који предаје и веронауку у основној школи. За похвалу је истаћи, да у овом месту у школи од првог до четвртог разреда, деца сто посто похађају веронауку; сви су активни и учествују у богослужењима.
Уз велику помоћ Општине Сурчин (1.500.000,- дин) почели су радови на обнови храма.
Тридесетак година накривљен је торањ и крст на њему,било је неколико покушаја да се то исправи, али ето, сада се врши потпуна обнова и учвршћење торња и крста на њему. Радове изводи већ познати неимар међу другим неимарима Епархије сремске, господин Борко Петковић са својом зидарско-фасадерском радионицом; господин Петковић је и дародавац носача крста.
Истовремено решен је проблем влаге у цркви која је достизала ниво преко два метра. У обијању малтера на унутрашњим и спољашњим зидовима цркве учествовали су мештани села, међу којима отац Ненад истиче посебно младе који су похађали веронауку и одазвали се позиву да учествују у обнови храма. Предвођени оцем Ненадом и господином Лазаром Чобановићем чији је деда био први свештеник овога села (Кузман Чобановић) мештана су учествовали у припремним радовима на обнови цркве, тако да их је током дана бивало и до педесет у порти храма.
У плану је реконструкција крова, замена целокупне грађе на крову цркве, а затим ће се приступити унутрашњем уређењу храма.
У радости се припремају становници Петровчића да дочекају Васкрсење Христово
***
Споменик културе
Црква Светог Јована Претече у Петровчићу,
Улица Душана Вукасовића
Црква Светог Јована Претече у Петровчићу подигнута је 1845. године на месту старије једнобродне цркве са полукружном апсидом. Археолошка ископавања извршена 1963. године открила су средњовековну некрополу са црквом, чији су темељи зидани од ломљеног камена у кречном малтеру. У унутрашњости цркве нађена је велика количина тегула, гвоздених кованих клинова и већих ексера, што указује да се овде вероватно налазила црква брвнара, или црква од плетера, чији је кров био покривен тегулама донетим са неког оближњег римског налазишта. Црква је вероватно настала током XII а најкасније почетком XIII века (датирање је извршено на основу гробних налаза). Према томе, ова црква представља за сада најстарији ископани црквени објекат у Срему. Данашња црква је конципирана као једнобродна грађевина, обликована у барокном стилу, са полукружном олтарском апсидом на истоку и припратом на западној страни, изнад које је подигнут хор и троспратни звоник, на западу. Класицистички утицаји видљиви су на декорацији фасада. Хоризонтални венци, прислоњени ступци са профилисаним капителима и полукружне нише смештене у пољима између њих, високи забат и централни тимпанон представљају карактеристичне елементе црквених грађевина у Војводини, насталих на прелазу барокног стила у класицистички. Иконостас је израдила 1905. године радионица Николе Ивковића из Новог Сада, док је живопис цркве дело непознатог аутора. Својом архитектонско-урбанистичком вредношћу, црква је значајан представник стила који је у сакралној уметности доминирао почетком и средином деветнаестог века на територији којој културолошки припада и околина Земуна.(извор: Непокретна културна добра на подручју Београда)
З.Зец
