На сурчинском гробљу сахрањена Милица Маљковић, последњи сведок страдања у јами Равни Долац ( 1941)

На православном гробљу у Сурчину, у среду, 21. октобра 2020. године, на вечан покој је испраћена Милица Маљковић, рођена Бошковић, последњи сведок страдања у јами Равни Долац у коју су усташе зверски побацале голорук српски народ 30. јула 1941. године.

Опело је служио протојереј-ставрофор Слободан Радојчић, уз саслужење свештеника Немање Бошковића старешине бечменске Цркве Светог Саве. Слово о Милици, или Милки – како су је од милоште звали, произнео је отац Немања који је истакао да је део њеног живота „више личио на житије светих мученика, него на пристојан живот, да јој је Господ подарио унуке и праунуке који треба да преносе Милкин мученички подвиг на будућа покољења“ и подвукао да се „зликовцима, у духу хришћанства, опрости, али да се геноцид над православнима никад не заборави“

Слово оца Немање се може послушати на линку http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=24920

О ужасима које је Милица Маљковић преживела 1941. године, када су усташе из Рујана и околине одвели њу, њену мајку, сестру – укупно 218 српских жена, деце и стараца из овог села и живе их бацили у јаму Равни Долац на Динари, одакле је само њих 14 преживело након 42 дана без хране и воде у јами дубокој преко 40 метара, Радио Слово љубве је емитовао у посебним емисијама (линк је: http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=24901 ), а сведочење Миличино, као и других ‘јамарица’, забележио је новинар и публициста Будо Симоновић у својој књизи „Огњена Марија Ливањска“.