Помен Архимандриту Данилу и схи монахињи Гаврили.

Уочи празничног бденија великог празника Светог великомученика Димитрија у манастиру Велика Ремета верни народ са члановима хора при Српској Академији наука и уметности и академиком Димитиријем Стефановићем окупио се крај гроба блажене нам успомене  архимандрита Данила и схи монахиње мати Гавриле.

Помен је одржао настојатељ манастира Велика Ремета Архимандрит игуман Стефан који је рекао да је вечна успомена једини лек за наше престављене у Господу који су прешли из времена и простора.

Отац Стефан је додао да су речи вјечнаја памјат, важније за нас него за упокојене, као и вечно сећање које је вечно уважавање за њих који су молитвеници пред Господом.

Како су људи констатовали видљиви рај на земљи: онда када човек човека гледа погледом са жељом да је жив – онда је то један мали видљиви рај на земљи.

„Колико пута су на нас отац игуман Данило  и мати Гаврила погледали са жељом  да завлада рај међу људима и она песма витлејемска: Слава Богу на висини, мир међу људима… као да песма никад није ни престала. И зато цар Давид каже да нема ништа милије и драже Богу него кад браћа сложно живе, и ако се људи воле и међусобно поштују, значи да је Бог са њима …“ поучио нас је отац Стефан и зборио о радости и љубави која треба да нам буде водиља у нашој вери и утврђењу у Православљу.