30.август лето Господње 2014.

На западним обронцима Фрушке,окружен шумом и манастирским шљивиком, манастир Мала Ремета данас се од раног јутра испунио благочестивим народом, монаштвом, свештенством да дочека Епископа сремског Василија, да настане свеопшта радост због литургијског сабрања и посебног повода – игуманија мати Рафаила обележава 60 година од монашења.
Мала Ремета данас
До манастира Мала Ремета долази се кроз истоимено село – читаво село – главна улица са редом ушорених кућа са леве и десне стране, неке празне и остављене, неке запуштене. Мештани се сећају да су ту на овом потезу живели радници са породицама који су били ангажовани на разним манастирским пословима.
Имање манастира Мала Ремета је било велико , засађено пољопривредним културама и са воћним засадима. Манастирска земља одавно припада другима. Реституцијом треба да се врати земља у манастирско власништво (нешто мање од 600 јутара), али до данас није било помака по том питању.
Ако би и неко поставио питање шта ће толика земља на две монашке душе можемо једноставно одговорити – нека земља буде ономе чија и јесте да њоме може хранити друге поред себе, јер оно што је Богом благословено имаће напретка; то нам је показала и животна прича игуманије мати Рафаиле, која је само једна међу бројним нашим монахињама које служе Господу и моле за све нас.
Манастир Мала Ремета има најмање сестринство и нада је у Господа да ће се сестринство умножити, а помоћ свакога доброг човека је добродошла јер у манастиру има пуно посла које наше монахиње, мати Рафаила у осмој деценији живота и сестра Ефросинија не могу тако лако обавити.
Адреса манастира: 22409 јазак, тел. 022/468-846, храм Покрова Пресвете Богородице (1739.) капела Светог пророка Илије. Настојатељица: игуманија Рафаила Марковић
Манастир Мала Ремета
Током 1588. године у турском попису се наводи манастирско имање које и није било мало. Можда је и зато током 1566. године одређена откупна цена од чак 6000 аспри (акчи). Манастиру није био суђен миран живот тако да је недуго потом спаљен (вероватно од Турака) и одмах затим расељен. Од тада је овај манастир напуштен, али (чини се 1679. године) патријарх Арсеније Чарнојевић дозвољава монасима манастира Раче да се населе у Малу Ремету.
У то време манастир је био у потпуним развалинама па су га монаси из Раче обновили. Можда од тог догађаја и потиче прича да је краљ Драгутин Малу Ремету поклонио овим монасима. Од тада се Мала Ремета води као метох Беочинског манастира. Из тога времена потиче и манастирски печат. Нема сумње да су рачански монаси обновили Малу Ремету, али какве су природе били грађевински радови које су они обавили тешко је рећи, Тек од 1739. године почиње се градити црква уз помоћ Станка Милинковића из села Шуљма. Да је и тада Мала Ремета била метох манастира Беочин види се из уговора са зидарима где је наведено да се нова црква налази на „грунту манастира Беочина, звано Реметско“. (извор: Епархија сремска)