Најтраженија књига на 59. Међународном сајму је књига о светитељки и Божјој угодници Светој Петки.

Књига на 224 стране исписиује житије, акатисте, молебне каноне, чудеса, сведочења, духовне песме посвећене светитељки којој се моле сви православни хришћани за здравље и спасење душе своје.

У рецензији ове књиге протојереј-ставрофор,. Професор на Правослалвном богословском факултету пише:

„Одувек су се Светитељи у Цркви Христовој сматрали непоно­вљивим личностима. Или ако хоћемо, њихова појава и живот на земљи би се са било ког другог становишта могли назвати феноменом. Зашто феноменом? Зато што ни у једној религији света и времена немате личности које ће живети вером као што је то хришћан­ски начин живота који се мери постојањем и сведочењем. Очигледан пример и сведочанство оваквих личности су нам Житија светих. А Житија светих нису ништа друго до продужено Јеванђеље кроз веко­ве. Од првог до последњег календаског имена, као у некој ниски, ређају се све дивнији од дивнијег примера, све светлије од светлијег имена, чинећи украс Цркве. Заиста, у очима Цркве они су природност најс­ветијег наслеђа. Христов позив за сведочансвто Њему опомиње на пут одрицања и страдања. И то не макар каквог одрицања, и не макар как­вог страдања. „Ако су мене гонили и вас ће гонити“, Христове речи које се могу схватити и на следећи начин: ако су мене посланог од Оца пљували, понижавали, вређали, избили, шибали, разапели, али и дан данас ме разапињу на безброј начина, чему се надате ви који узима­те сопствени крст и полазите за мном? Али одважних није био зане­марљив број. У неустрашивој војсци Христових регрута настајали су читави одреди преподобних, исповедника, подвижника, пустињака, мученика, светитеља, боготражитеља…

Ретка је Богом дана личност попут Свете Петке за коју би се мог­ло рећи да јој приличе сви ови свети атрибути. Зато је једни називају преподобном, други мученицом, тећи подвижницом и тако редом.

А она је уистину све то. По својој разборитости имала је апостолску снагу речи. По својој одлучности и карактеру имала је мучеништва трпљивост. По својој ревности и доброти могла би се мерити мером свематеринства. По својој вери могла је лаке руке гасити ужарене пећи гонитеља и џелата. По својој љубави могла се назвати свељубљено чедо Јована Богослова. По доброти кћерком великих Јерараха! И ко би све набројао дарове којима је обиловала ова дивна Светитељка. Уосталом, векови покушавају да све то поброје и увек су, готово, на почетку. Зна наш мудри народ за то! А бивао је умудрен управо Њоме. Нема Светитељке која се више пројавила на јави или у сну, у визији или не­посредно, у молитви и несаници него што је то Света Петка. Колико ли је само било Њених опомена, колико прекора, колико преклињања? Колико ли је на свет донела новорођених српским мајкама, а колико ли је упућено Богу молитава посредством Свете? Зато нема Светије која се више поштује у нашем народу од Свете Петке.

И сад сам затечен. Зашто ја то све напомињем када је то у овој књи­зи све речитије, лепше и систематичније написано? Природно је што је ова књига почела од живота Свете Петке преко акатиста Светитељки који је у ствари молитвено препевани њен живот. Житија попут Свете се и пишу да би се нараштаји огледали пред силом такве непоновљиво­сти. Да нам се на један апликативан начин покаже целосна могућност нашега постојања. Поготову тамо и онда, где женска снага превазила­зи све оквире мушкости живота. И када се на основу њеног Житија богослужбеним антифонским  методом молимо јој кроз акатист. И то је врло препознатљиво данас у нашој Цркви. Акатисти су поста­ли врло пријемчиви за савременог верника који воли да на најактив­нији начин учествује у молитви, а то се управо чини кроз такав вид молитве. Да ова „књига“ зрачи својом комплетошћу показује пример Светитељкиних чуда која се доносе у наставку. У том синергијском од­носу Светитељке и нас, разуме се да Светитељка из разних временских дистанци говори најчешће језиком чуда. Њене мошти које имамо у не­ким храмовима наше Цркве, постају полазност за овај и овакав диван дијалог. Храмови подизани у Њену славу по својој посети верника го­воре речитије него било која друга сведочанства, по макар то била и писана сведочанства. Не само зато што су Њене нетљене мошти биле у српском поседу око 140 година, него што је на посебан, христолик начин својатамо као своју родитељку и заштитницу, своју молитвени­цу и ревнитељку доживљавамо на посебан молитвени начин.

издавач: Храм Силаска Светог Духа на апостоле, 2014

издање приредио: протопрезвитер Сретен М. Лазаревић

рецензент протојереј-ставрофор Драго Сандо професор Православног богословског факултета