Поводом године посвећене породици у епархији сремској у храму Рођења Пресвете Богородице у Батајници 19. маја 2017. год. одржано је предавање на тему: Православни брак и породица.

Предавач је био отац Арсеније Јовановић, сабрат манастира Острог.

Он је нагласио да је трагично што се бракови разводе. Огроман је грех разводити црквени брак.  Човек као боголико биће лепоту и хармонију у браку треба да остварује по угледу на Свету Тројицу. Бог је створио једног човека и једну жену, а не два човека, или две жене; не једног човека и више жена или једну жену и више људи. Што значи да је једино природно и једино нормално да брачна веза постоји само између мушкарца и жене.

Како упознати и започети љубав? Због постојања огромних културолошких и других разлика, најбоље је бирати особу из најближег окружења. То је предуслов за фину комуникацију у браку. Потребно је, ма колико то данас савременој омладини смешно звучало, чувати чедност пре брака. Неблагословени предбрачни односи уништавају људску психу и тајну људског односа. Кад смо све испробали, све испипали без Божијег благослова онда и није чудо што брак после пуца. Права љубав  долази после много труда и муке. Она се не даје, она се ствара. То је уметност над уметностима. А да би то човек остварио потребно је да прво заволи себе – своју душу. Онда ћеш после лако схватити да је тај други уствари душа твоје душе.

Морамо бити свесни да нема идеалног супруга или супруге, као што нема ни идеалног брака. Ми га стварамо уз Божију помоћ. Потребно је много суза и зноја да оживотворимо уметност љубави. Дакле, искушења су неминовна, али она су ту не да нас убију, него да нас ојачају. При томе треба увек имати у виду виши смисао брака, а то је заједнички пут у Царство Небеско. Заблуда је да неког можемо на силу променити. Човек може једино да мења – поправља себе.

Неуспех многих бракова лежи у недостатку комуникације. На првом месту  човек најчешће нема комуникацију са самим собом, а онда ни са другима. Али, када би у себи носили Христа онда би међусобно били слични и онда би смо се разумели. Проблем је што данас људи ступају у брак не као личности већ као индивидуе. (Индивидуа – толико се упростило да се ту нема шта делити). Делити пак значи, давати себе – волити. Љубав је та која се једино увећава дељењем.

Откуда данас толики разводи црквених бракова? Отуда што најчешће венчавамо нецрквене људе. Венчавамо оне који не живе литургијским животом и који често нису свесни светости чина коме приступају. Ако се нешто по том питању не промени онда ћемо у супротном имати само фолклорни чин.

Надамо се да ће ове благодатне речи истинског слуге Божијега пасти на људске душе као киша на сасушену земљу и донети изобиље духовних дарова.

 

протојереј Јевто Павловић