На празник Светог Варнаве хвостанског и беочинског године 2021. у Петроварадину се сабраше верници да се Богу помоле и свом заштитнику Светом Варнави.
Необична прича о осмогодишњем дечаку Војиславу Настићу дечаку рођеном у Америци започиње по повратку са родитељима у Сарајево. По завршетку школовања и Другог светског рата почиње голгота сада већ Епископа хвостанског Варнаве.
Прогоњен од комуниста он је смерно носио свој крст петогодишњег робовања у комунистичким затворима,а потом још дванаест година кућног притвора у манастирима Крушедолу и Беочину где се и упокојио под чудним околностима 12. новембра 1964 године.
Данашњом Светом Литургијом у овом лепом,новом петроварадинском храму началствовао је протојереј-ставрофор Гавро Милановић архијерејски намесник подунавски уз саслужење протопрезвитера-ставрофора СлавкаТеофиловића, пароха иришког у пензији и презвитера Зорана Перића,пароха лединачког.
За певницом су били професор карловачке Богословије Иван Неђић,презвитери: Александар Раденовић,парох љуковачки и Владимир Милановић,парох грмовачки и студенти Богословског факултета.
После свете Литургије,освећена су нова звона за храм Светог Варнаве и обављено је сечење славског колача.
Досадашњи кумови Милан и Нела Корићанац и Ранка Миљковић предали су кумство Загорки Лазић.
После надахнуте оца Гавре Милановића, домаћин славе презвитер Милан Ковачевић,парох у овој малој,али вредној, парохији позвао је верни народ за трпезу љубави,коју приредише кумови у сарадњи са парохијанима.
Текст и фотографије Крсто Калинић