На празник Светог Варнаве хвостанског и беочинског године 2021. у Петроварадину се сабраше верници да се Богу помоле и свом заштитнику Светом Варнави.

Необична прича о осмогодишњем дечаку Војиславу Настићу  дечаку рођеном у Америци започиње по повратку са родитељима у Сарајево. По завршетку школовања и Другог светског рата почиње голгота сада већ  Епископа хвостанског Варнаве.

Прогоњен од комуниста он је смерно носио свој крст петогодишњег робовања у комунистичким затворима,а потом још дванаест година кућног притвора у манастирима Крушедолу и Беочину где се и упокојио под чудним околностима 12. новембра 1964 године.

Данашњом Светом Литургијом у овом лепом,новом петроварадинском храму началствовао је протојереј-ставрофор Гавро Милановић архијерејски намесник подунавски уз саслужење протопрезвитера-ставрофора СлавкаТеофиловића, пароха иришког у пензији и презвитера Зорана Перића,пароха лединачког.

За певницом су били професор карловачке Богословије Иван Неђић,презвитери: Александар Раденовић,парох љуковачки и Владимир Милановић,парох грмовачки  и  студенти Богословског факултета.

После свете Литургије,освећена су нова звона за храм Светог Варнаве и обављено је сечење славског колача.

Досадашњи кумови Милан и Нела Корићанац и Ранка Миљковић предали су кумство Загорки Лазић.

После надахнуте оца Гавре Милановића, домаћин славе презвитер Милан Ковачевић,парох у овој  малој,али вредној, парохији позвао је верни народ за трпезу љубави,коју приредише кумови у сарадњи са парохијанима.

 Текст и фотографије Крсто Калинић