Манастир Радовашница се сматра задужбином српског краља Драгутина Немањића и налази се на 23 километра од Шапца, у подножју планине Цер. Током протеклих векова ова светиња је више пута паљена и уништавана .

У октобру 1941. су је Немци опљачкали и запалили, а црквицу светих архангела која је васкрсла данас у присуству верника из свих крајева, су уништили минирањем.

Обнова цркве светих архангела Михаила и Гаврила је благословом Епископа шабачког г. Лаврентија почета у манастиру Радовашница почетком априла 2011.

Ктиитор обновљене светиње је Милица (Абт), која је примила монашки постриг и постала још једна молитвеница пред Господом, данас је то сестра Евгенија.

Светом Литургијом су началствовали Епископ сремски г. Василије, Епископ ремезијански г. Андреј и Епископ шабацки  г. Лаврентије уз саслужење свештенства и монаштва Епархије шабачке, Епархије Сремске, Епархије жичке, Архиепископије београдско-карловачке.

„ …Ово је велики дан за све нас и за ову светињу…Пре свега благодарим Господу Богу што смо дочекали  да после седамдесет година ова наша највећа мученица међу светињама српским, васкрсне. Ниједан наш манастир, ниједна наша светиња није толико поделила судбину са својим народом као Радовашница. Налазила се овде на удару непријатеља одакле год да је долазио, са севера или  запада; била је неколико пута рушена до темеља, још од турског доба од времена Сулејмана Величанственог,па у Првом светском и Другом светском рату када је до темеља срушена. На жалост,чекала је седамдесет глодина као онај у бањи Витезди да се нађе човек који ће воду да заталаса, да га спусти у воду и исцели – тако је она чекала ко ће ране да јој зацели. Прво сам ишао код представника цркви у Европи молећи да они ово оправе, јер су из тих земаља ово и срушили. Мени представници цркава кажу: Владико ми саучествујемо, ми би да помогнемо,али то није у нашим рукама, него у надлежности државе. Ја нисам ишао да се понижавам пред представницима оних који су ово и запалили. Кад не могу црквене власти да помогну, окренули смо се нашој сиротињи и ова светиња је и даље чекала да добра душа да усталаса воду,  нашла се добра наша и честита душа, данас мати Евгенија“, казивао је владика Лаврентије.

Мати Евгенија (Милица Абта) је провела три деценије живећи и радећи у Швајцарској. У Базелу је уз несебичну помоћ супруга  помагала на многобројне начине у српској цркви Свих светих. Након упокојења супруга, није имала недоумице о монашењу, само је питање било где ће се замонашити. Господ је отворио путеве и усмерио је на ову светињу под Цером. Сво богатство и уштеђевину, подарила је ова несебична мати Евгенија српском народу и Српској Православној Цркви. Мати Евгенија нас је својим светлим примером подсетила на богоугодна дела које можемо, према својим могућностима, у славу Господњу, а на корист свима чинити свакога дана.

За допринос Цркви и Отаџбини, Епископ шабачки г. Лаврентије је мати Евгенију одликовао орденом светог Николаја српског.

Орден светог владике Николаја српског добио је протојереј-ставрофор Драган Мицић из Линца, за пожртвован рад и љубав према својој Цркви и делу владике Николаја српског. Прота Мицић је даровао своју уштеђевину за звонару крај цркве.

Грамату за несебичну помоћ и жртву, помоћ манастиру Радовашница,  добио је г. Петроније Тејић из Цириха.

Пристигле вернике са свих страна су након Свете Литургије  поздрављали наши епископи, свештенство и монаштво.

Радости нема краја због оваквог дана каквог га Господ створи и подари нама.

Вест доставила Зорица Зец