Први дан божићног Поста којим се припремамо за дочек Рождества Христовог почео је изузетним духовним предавањем у Светосавској сали у Сурчину, при храму Преподобне мати Параскеве. Јереј Страхиња Голијан био је домаћин гостима из Епархије шабачке, прилика ретка и изнад свега вредна сваког помена. Епархија сремска и шабачка наслањају се једна на другу, из једне у другу се прелази, везе су им тесне и узајамне.
Ови посни дани освећују и време, казивање о књигама Светог Владике Николаја Велимировића, значи казивати и о њему. Свети Владика Николај Охридски и Жички , велики Божји изабраник и молитвеник пред Богом, синоћ је кроз речи г. Бранислава Станковића, историчара и кустоса Народног музеја у Шапцу, протођакона Љубе Ранковића и ђакона Саве Лазића, кроз тринаест изложених књига (издање: Епархија шабачка) на десет хиљада страна поново говорио! Знамо то, јер својим бићем свако је осетио живу реч Светог Владике Николаја који је јеванђелским животом свима нама и читавој Васељени сведочио Христа.
О животу и делу самог светитеља исцрпно је казивао г. Станковић и подсетио на речи великог Божјег угодника и молитвеника за срспки народ, Светог Владике Николаја охридског и жичког, како и пише у делу Кроз тамнички прозор :
„Грешили смо и испаштали смо. Повредили смо Господа Бога, кажњени смо. Укаљали смо се сваким неваљалством, опрали смо се крвљу и сузама. Поггазили смо све што је прецима било свето, зато смо погажени.“
Протођакон Љубомир Ранковић одржао право духовно предавање и о светитељу и о нама кроз историју, нама данас дајући нам духовну поуку како да у овим смутним и тешким временима оснажимо своју вере и себе и одолимо свим искушењима која нас свакодневно сналазе. Време наше данас, подсећа на Недођију Светог Владике Николаја, јер стално негде идемо, а никуд не одлазимо: ради се о томе да смо изгубили нит духовне вертикале, да не знамо ко смо, одакле смо, куда идемо, шта тражимо. Свако мало Божје стадо окупљено да слуша живу реч да ли у Цркви, да ли на духовним сабрањима, нада је да ћемо се вратити себи и својим коренима.
Мисионарење речју и делима Светог Владике Николаја Охридског и Жичког казује ђакон Сава Лазић, непрестано је: наша Епархија шабачка са Епископом шабачким Господином Лаврентијем који је годинама скупљао и у Европи штампао дела када је Владика Николај био још забрањен, непожељан… тај Светитељ о којем се ни о дану његовог упокојења није говорило нити писало у штампи, чак ни у служебном гласилу Српске Православне Цркве, у Гласнику – Народу српском на ползу и на спасење, на отрежњење и духовно узрастање!
