Протојереј-ставрофор др Mилош Весин професор Богословског факултета у Либертивилу одржао је предавање  на тему Исповести и Покајања и нама хришћанима саветовао да добро пред почетак Васкршњег поста размислимо како ћемо приступити светој Тајни исповести

О промишљању проте Весина о исповести и покајању, враћању у прошлост и окретању ка будућности издвојићемо неке делове:

О исповедању

*Шта ми исповедамо у светој Тајни исповести (исповести не бива без покајања и покајања без исповести)? Да ли исповедамо наше несавршенство ређајући ситне и крупне грехове које смо починили речима, делима, у знању, незнању…. како казује молитва? Или исповедамо нешто друго?

*Који је најпристалији и најделотворнији вид нашег исповедања – то је када сви заједно када на Светој Литургији читамо Символ вере! То је исповедање вере.

*… Не исповедамо своје несавршенство! Ми исповедамо пре свега Божије савршенство и Божију љубав… И шта је то заправо грех? Набрајање свих ситних или крупних грехова био би један јуридички однос  према нечему што је пре свега Света Тајна. Тек када човек осети да је Бог тај који је најсавршенији и да заправо Његова свеопраштајућа љубав позива на покајање и исповест , тек тада набрајање  онога што смо учинили а није било добро, или пак пропустили да учинимо оно што је добро, а нисмо, тада има смисла.

* Сви се нелагодно осећамо када треба да говоримо о греху. И шта је то грех?  Најбољу дефиницију тога дао је свети Исак Сиријски, када је рекао:  Грех, то није учинити ово или оно, или не учинити ово или оно, грех је бити неосетљив за чињеницу Васкрсења Христовог,занемарити чињеницу да је Христос васкрсао.

*Да ли смо се некада запитали о значењу речи човек; ко је човек, человек? Ни мање ни више, човек-человек је биће које је челом окренуто ка вечности. У самом назначењу речи налази се циљ! Ово би требало да важи за свакога од нас… и требало би да је човек увек окренут ка вечности.

* Када бисмо хтели себе да оправдамо речима: добро, људски је грешити, ја сам само човек, не треба то чинити, јер Човек – је велик и драгоцен призив. Нико од нас није савршен; тачно је: људски је грешити – али људски је имати снаге устати и кренути у другом правцу!

* Сиромашан духом је човек који је свестан свог места у свету и животу и свестан места пред Богом, а затим се даље нижу остала блаженства: само такав човек може бити миран, кротак, само  такав човек може бити чистог срца, само такав човек може мирно да сачека крај. Сиромаштво духа је предуслов свести  о томе ко сам, где сам, шта чиним и куда идем, куда ми ваља кренути.

О кризи исповести и покајања

* Александар Шмеман каже да је основни разлог кризе многих светих Тајни, а првенствено покајања и исповести,  у томе што већина савремених хришћана то виде то као израз личне побожности. Покајање и исповест су све само не израз личне побожности.

*Да ли је данас исповест у кризи? Да ли је данас покајање у кризи? Свакако да јесу у кризи!  Јесу у кризи, јер је савремени човек у кризи! Савремени хришћанин је у кризи!

Неколико разлога које верници истичу за неисповедање:

* Има неколико разлога које чујемо као оправдање за неисповедање: прво- ја сам толико грешан да нема тог Бога који ће мени помоћи. Други разлог: немам неких посебних грехова; нисам убио, нисам украо… (ово је врло опасно и перфидно јер потиче од оног: ја сам добро, ти си добро…. сви смо добро). Трећи разлог падање у исти грех после исповести – човек каже: шта ћу да се исповедим кад ћу опет да сагрешим и наводимо још један од разлога а то је страх да ће свештеник за кога мислимо да има изграђено добро мишљење о нама, након исповести променити мишљење и став према нама.  Ту је и још један разлог који верник наводи за неисповедање : исповедам се Богу, а не свештенику.

Најприсутнији грех

*најприсутнији грех међу нама је оговарање

О друштвеним мрежама и блоговима:

* данас су тзв. друштвене мреже праве мреже оговарача-торокуша: шта су друштвене мреже и блогови него измишљени богови где свако има своје мишљење; врло ретко се нађе позитивно размишљање и однос према човеку и животу. Намеће се једно питање: како људи уопште имају времена и стрпљења да управо драгоцено време, енергију троше на глупости… Боље да је човек ћутао, да се Богу молио, да је књигу неку прочитао,само да није свој став износио.

Порука за родитеље:

* Родитељи, уклоните од ваше деце паметне телефоне, компјутере, причајте са вашом децом, читајте им, р а з г о в а р а ј т е са децом.

Домаћин сабрања у Светосавској сали при храму Свете Петке био је отац Слободан Чавка; видели смо професора- оца Милоша Весина  и његовог ученика јереја Слободана Чавку – на делу: мисионарили су синоћ међу парохијанима пристиглим са разних крајева Београда.

Забележила Зорица Зец