Архимандрит Стефан игуман великореметски о Страсној седмици на духовном предавању у Бусијама

Архимандрит Стефан (Вучковић), настојатељ манастира Велика Ремета, говорио је у недељу на Цвети, 25. априла 2021. г. у парохијској сали при цркви Светих Ћирила и Методија у Бусијама, о богослужбеним особеностима дана који су пред нама – Велики понедељак, Велики уторак, Велика среда, Велики четвртак и Велики петак.

Верни народ је испунио цркву учествујући у Акатисту Светом Василију Острошком који су служили парох бусијски Мићо Ристић и парох цркве Светог Јована Шангајског у Батајници, Никола Ерцег.

Духовно вече је почело ангелским гласовима чланица хора које предводи проф. музике Тамара Пајдић, а уводно слово је произнео протојереј-ставрофор Миле Јокић.

Овом приликом произнето је и многољетствије за полувековну службу у нашој Светој Цркви – протођакону Радомиру Ракићу. Црквена библиотека је постала богатија за две књиге: „Библијску енциклопедију“ коју је приредио протођакон Радомир Ракић и „Вујански крст Патријарха Павла“, аутора Слободана Радуловића. Предавању је присуствовао и старешина цркве Светог Јована Шангајског, отац Дарко Кончаревић – било је лепо видети како професор (протођакон Радомир Ракић) и ђак (отац Дарко), седе један уз другог. Вече је својим присуством украсила и гђа Јелица Деспот, аутор и водитељ емисије „Прозори душе“ , на Радију Стара Пазова. Емисија се слуша на пет континената, а простор за вести и духовне поуке из Цркве је бесцен дар.

За ову прилику само ћемо неколико цртица из предавања изнети, док се само Предавање и поуке Високопреподобног архимандрита Стефана игумана великореметског као и слово протојереја-ставрофора Милета Јокића може послушати у емисији Збор Зборила господа хришћанска у уторак, 27. априла 2021. г. у 21 час, на Радију Слово љубве као и на следећем линку:

http://radiossr.net/radiossr/?p=54215

Наше време Страсне седмице треба да протиче у ишчекивању догађаја који су коначно остварење Господњег плана за спасење човека. Најлепше речи о Цару Свемира и о Његовим последњим данима међу људима, казивао је отац Стефан тако сликовито да је свако од присутних доживео и био у том историјском догађају од пре више од две хиљаде година.

Када би о самом духовнику, проповеднику, али и приповедачу оцу Стефану требало говорити, мало би било једно предавање, како је рекао протојереј-ставрофор Миле Јокић.

Високопреподобни архимандрит Стефан, игуман великореметски је Духовник за којим се иде, чија се реч слуша и не испитује, јер је реч о истини Божјој.

Народ ће памтити ово духовно сабрање и по књигама које им је отац Стефан несебично даровао.

О Страсној седмици

Последња седмица Спаситељевог живота на земљи назива се страсна или страдална седмица. Црквенословенска реч страст, у себи садржи неколико значења: страдање, трпљење, бол…Сваки од дана страдалне недеље назван је великим и светим због великих и спасоносних догађаја из Спаситељевог живота, и сваки је посвећен одређеним молитвеним споменимâ. По речима Светог Јована Златоустог „ова седмица се назива „великомˮ, не зато што су њени дани дужи или је број њених дана већи, већ зато што је Господ у овим данима извршио велика дела: Разрушено је царство ђавола, уништена је смрт, побеђен је грех, скинуто је проклетство, отворен је рај и небо је постало приступачно људима. Људи су постали сједињени са Ангелима, разрушен је и уклоњен преградни зид, и Бог мира је помирио небеско и земаљско. Зато се ова недеља назива Велика недеља.ˮ

Првог дана страдалне (страсне) недеље богослужбено се сећамо Светог праведног целомудреног Јосифа: због тумачења снова изводе (из тамнице), представљају га цару, и он постаје господар читаве египатске земље. На крају, приликом продаје пшенице, поново се открива својој браћи, и благочестиво проживевши читав живот умире у Египту, сматран, поред других врлина, великим у целомудрености. Он је праобраз Христа, јер и Христос страда од (Његових) саплеменика Јудеја, и ученик га продаје за тридесет сребреника, и бацају га у тамну и мрачну јаму – у гроб, одакле се, самовласно уставши, зацарио над Египтом, тј. над сваким грехом, и потпуно га победио, и влада читавим светом и по човекољубљу нас искупљује тајанственим давањем пшенице (хлеба), предавши самог Себе за нас и хранећи нас хлебом небеским – Својим живоносним телом. Из тог разлога се сада помиње прекрасни Јосиф.

Отац Стефан давши поуку, поставља питање и даје нам задатак да дамо одговор Богу и себи, како је то јеврејски народ успео себе да избави из ропства и да се умножи, а да наш српски народ то није успео, већ ево и сада малобројан проживљава дане тешких искушења.

На велики понедељак чита се и сећамо се  проклетства бесплодне смокве. Наш отац Стефан прави паралелу са данашњим временом, наслањајући се на  претходну поуку, питање: како то да се данас млади не жене и не удају, шта се то збива, какав је то бесплодни род, као бесплодна смоква, завладао?

Свети Епифаније кипарски поучава да су хришћани дане страдалне недеље проводили у нарочитој побожности са тоталним постом и појачаном молитвом. Кроз активно учествовање у богослужењима страдалне недеље, сваки од нас постаје учесник крсног и страдалног пута Христовог. Сâм тропар који појемо прва три дана подстиче у нама духовну будност како не бисмо заспали греховним сном.

Архимандрит Стефан саветује да се у овој Страсној седмици смиримо и непрестано Богу молимо да не бисмо и ми заспали греховним сном.

Главна особеност часова дана, Великог уторка , као и претходног и наредног, је у томе што се на њима прочита читаво Четверојеванђеље, и то тако што се Јеванђеље по Матеју прочита из два пута, Јеванђеље по Марку такође из два пута, Јеванђеље по Луки из три пута и Јеванђеље по Јовану из два пута, али само до почетка описа страдања Исуса Христа, тј. до речи: „Сада се прослави Син Човечији…“ На тај начин током ова три дана (понедељак, уторак, среда) на свакоме од три часа – трећем, петом и деветом, бива по једно читање, што је укупно девет читања.

У манастиру се монаштво распореди тако да се непрестано смењују у молитви и читању јеванђеља, како би стигли све да прочитају а да манастир опет остане отворен за вернике и сваког ко је на боготражитељском путу, каже отац Стефан.

У Свету и Велику среду сећамо се жене грешнице која је умила Спаситељеве ноге, обрисала својом косом и помазала их миром. У овај трећи дан страсне седмице Црква нас подсећа и на Јудину издају. На Свету и Велику среду свети оци су заповедили да чинимо спомен на жену блудницу, која је помазала Господа миром. Богослужење овог дана открива нам силу покајања и љубави, ради којих се сила Божја као уље изобилно излива на све оне који се искрено кају.

Сећамо се Великог четвртка и испуњавамо и данас: Пред празник Пасху, у четвртак, Христос се са ученицима вратио у Јерусалим где је на тај дан, који се прославља као Велики Четвртак, била Тајна вечера. Исус је тада установио Свету Тајну Причешћа говорећи: „Узмите, једите; ово је тело моје.“ и „Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова“ (Мт 26, 26-28). Ове се речи могу чути у току Свете Литургије.

Ишчекујући Васкрсење Христово све заједно са свештенством и оцем Стефаном, можемо слободно рећи да се васкршња радост на Бусијама већ осетила, Благодат Божја и молитве свештенства учиниле су да народ буде радостан и ослобођен страха, стремећи у срцу и мислима ка Празнику над празницима, мислећи о Цару Славе, Победитељу смрти, Ономе Који је живот положио за нас да би нас спасио.