Беседа Епископа сремског Господина Василија, недеља 9. јун 2013.
Храм Свете Петке, Сурчин

 Епископ сремски Господин Василије је верни народ и братију свештенике и монаштво поздравио најлепшим хришћанским поздравом Христос Воскресе:

„ У име Оца и Сина и Свјатаго Духа, братијо свештеници и народе, Христос Воскрсе. Нека је на здравље и спасење молитва и света Архијерејска литургија коју смо данас одслужили у светоме храму Преподобне матере наше Параскеве, молећи се Богу за све вас овде присутне, за све житеље овога места и овога града, и све људе добре воље, и за  све оне који нису имали данас времена и нису дошли да се заједно са нама помоле Богу. Ми смо се молили Богу, као што то Црква вековима чини; не зато што они треба да остану кући, па ће Црква узети себи у задатак да се моли  и  за оне  који се мало улење. И они треба да дођу у Цркву и да се сви заједно помолимо Богу, јер су велика искушења на овоме народу.

На читавоме свијету су велика искушења које је Бог , по стварности нашој, или по греху нашем, допушта на наш народ, као што је то чинио кроз историју рода људскога, па је често пута истребио народе и збрисао их са лица земље. Не дај Боже да то буде и са српским народом, него да се молимо Богу и умилостивимо Господа и све светитеље, угоднике божије који се такође моле Богу за нас…

Чули сте данас једну потресну причу Јеванђељску. На пут за Јерихон, Господ је угледао једнога слепога човека од рођења. Тај се човек непрестано молио Господу и просио ту, пред светим храмом. Чувши да пролази лекар над лекарима, он је узвикнуо молећи Сине Давидов, помилуј ме грешнога, и када је дошао Христос до њега, питајући: Шта хоћеш да ти учиним, он је само рекао: Господе, да прогледам.

Покрај њега, апостоли су га питали: Господе, ко је сагршеио, он или родитељи његови, да се роди слеп? 
Христос одговара, нити он, нити родитељи његови, него да се покаже сила Божија, и сила се божија показала на њему, излечивши га и прогледавши. Можете замислити човека који је годинама био слеп, рођен слеп изишавши из тамне утробе мајчине, није могао да спозна, нити да види, нити да осети лепоту овога свијета који је Бог створио. И онда долази лекар над лекарима и лијечи га и шаље га у свијет да проповеда ријечи Јеванђеља.

Чудо које је Бог учинио том приликом, многим другима, па и дан данас!

Имате много болесника који су спремни да се обрате Богу, а имате који су остављени на само овоземаљске лекове, на само овоземаљске лекаре и овоземаљске „богове“. Ко не би волио да буде здрав, да буде чист и частан на  овоме свијету? Сви ми тежимо томе и то јесте циљ нашега живота у овоземном животу, тако да Бог сваким својим актом, сваком својом делатношћу или својим чудима које и данас чини, јесте упућено роду људском: и све је упућено и све је намењено човеку као највећем и најсветијем бићу, и најсавршенијем бићу под овим небом.

Онда, када је Бог стварао свијет, стварао га је Ријечју својом, када је стварао човека, онда се, каже у Светом Писму, договори света и животворна Тројица, Отац и Син и Свети Дух, рекоше, хајде да створимо човека, као једнога од нас. По слици и прилици божијој, Бог је створио човека, али му је дао у задатак, да се труди у овоме животу, да се труди око спасења своје душе и да задобије Царство небеско.  Ништа Бог не тражи друго од нас! Тражи само нас, целовито биће и човека који ће се обратити Богу и обраћати молитвом, делима, љубављу према Богу и роду људскоме, љубављу према ближњем своме. На тај начин ће се испунити закон божији којег је Бог одредио и наменио човеку. 

Зато и данашња Јеванђелска прича или чудо које се десило у Јерихону, свакако се односи и на многе људе овога свијета који имају очи, али су духовно слепи. Духовно слепило је много горе него физичко слепило. Многи људи и данас одричу и само постојање Господа, или верују у некога другога на овој земљи. А Бог је послао своје апостоле и учитеље да иду по свијету и проповедају, да уче и крсте у име Оца, Сина и Светога Духа, учећи их закону божијем и љубављу према људима, и према Богу.

Зато је и нама Бог доделио и тај задатак, ту улогу и све на овоме свијету, а ради спасења наше душе. Један једини живот имамо у свијету овоме. Ако не искористимо у правом смислу живот по ријечи Јеванђеља, по ријечи светих Отаца, ми смо промашили наш живот у овоме свијету. Прошли смо само тако не покушавајући да се потрудимо ради нашега спасења.

Зато нас Бог призива да сваке недеље и сваког празника, на сваком месту, и у својој кући пред иконом своје крсне славе и на сваком пристојном месту, да се молимо Богу и да се обраћамо Вишњем, који нам може дати оно што нико на свиејту не може. Једини Бог који даје и раздаје себе, у светим тајнама, а поготову у светој тајни причесћа, јесте пуноћа бића којем Бог даје и раздаје себе ради нашега спасења…“

Епископ сремски Господин Василије је пренео и своје утиске о данашњем изгледу храма Свете Петке и радовима на обнови.

У храму свете Петке у Сурчину, већ вековима се служи служба Господу. У неколико наврата храм је реновиран, а сада се детаљно обнавља и рестаурира. Раније започети радови, на изолацији храма (у време док је старешина био, садашњи Архијерејски намесник у Шиду, отац Радомир Мишић) настављени су и храм свете Петке је добио нови под, урађено је подно грејање, нове певнице, а тренутно се рестаурира иконостас.

Старешина храма протојереј-ставрофор Слободан Радојчић, са братијом и народом успева да и у овим временима обнавља вековни храм.

Текст доставила Зорица Зец