Као место ходочашћа, забачени пољски извор у атару Нових Карловаца највероватније се прославио у првим деценијама 19. века. Предање каже како је ту, на дан Светог апостола Марка, „прогледао“ истоимени дечак из Крчедина, који је од рођења био слеп. Изгубљен на пучини сремске равнице и исцрпљен од бескрајног хода, избављење је потражио у усрдној молитви, све док му се нису указали Пресвета Богородица и Свети Марко. Слично култном извору у Беркасову, ова дирљива легенда каже да је свежа, исцељујућа вода пробила суву земљу, над којом се потом одиграла неуобичајена, занесена визија. У знак захвалности на примљеној Божијој милости, дечак је над чудотворним извором поставио икону са ликом јеванђелисте Марка, чијем је посредовању приписивао своје неочекивано оздрављење. Сигурно је да су ово место, од 1835. године, поштовали и побожни житељи околних села.
Мању капелу, крај „водице“, посвећену Светом јеванђелисти и апостолу Марку, саградио је парох Александар Јовановић, 1883. године, „у славу Божију“, „вечног свог и његове супруге Јелисавете Персиде спомена ради, умрле 18. марта 1880. године“, како пише на узиданој плочи. Подигнута је на земљишту које се простире на 196 ари а које је новокарловачкој црквеној општини даровала породица Лукач. Једнобродни храм, са нижим звоником и полукружном апсидом, на Марковдан, у априлу 1884. године, осветио је патријарх српски Герман (Анђелић). Од тада, па до почетка Другог светског рата, овде се Света литургија служила два пута годишње, на заветне дане суседног села, посвећене Светим апостолима Марку и Вартоломеју. Пред олтаром је некада стајала једноставна, дашчана преграда, на којој су биле окачене штампане иконе, мање материјалне вредности.
С временом је ова богомоља дословно зарасла у коров и шикару. Дуг процес њеног оживљавања започет је августа 2006. године, када се овде досељавају супружници Ђоко и Персида Обрадов. Бризи Српске православне црквене општине у Инђији препуштена је 7. децембра 2007. године, од када је настојатељство над храмом Светог апостола Марка поверено протојереју Радиславу Трајковићу. Епископ сремски господин Василије (Вадић) преименовао је стару „водицу“ у женски манастир, 3. јануара 2011. године.
Захваљујући труду и љубави брачног пара Обрадов, споља и изнутра обијен је малтер са оронуле зграде, у коју је убрзо уведена струја. Поред тога, промењена је стара кровна конструкција и око цркве је „урађен серклаж“. Пут до манастира асфалтиран је и у порти је ископан бунар. До сада је храм скоро потпуно обновљен, а подигнута је и одговарајућа чесма изнад Марковог извора. На јужном крају сакралног комплекса управо се подиже ваљана зидана ограда.
Овај манастир нема Светих моштију, као ни уметничких старина. У храму и порти нема сахрањених. Јужно од капеле постављена је биста патријарха српског Павла (Стојчевића), док је икону „Живоносног источника“, са представом младог Крчединца и његовог небеског заштитника, у Богородичином трону, израдила академска сликарка Тања Јаношевић. Иконостас, на коме је дуборез извео Рајко Кушлаковић, осликао је архимандрит Тимотеј (Косановић).
Скроман манастирски земљишни посед простире се на приближно четири јутра. Конаци су привремени, а поред њих налазе се помоћне зграде и уредна, пространа башта. За своје потребе, двочлана обитељ узгаја живину.
Као што је већ речено, дужност духовника манастира Светог апостола Марка обавља протојереј Радислав Трајковић, рођен у Трпињи (Република Хрватска), 29. јуна 1965. године. Основну школу завршио је у родноме месту, а Богословију Светог Арсенија похађао је у Сремским Карловцима, од 1981. до 1986. године. У чин ђакона рукоположио га је епископ сремски господин Василије (Вадић), у Старој Пазови, 12. фебруара 1988. године. Отприлике наредних годину и по дана служио је као епархијски ђакон у Сремским Карловцима. У чин презвитера рукополаже га исти архијереј, у карловачком Саборном храму, маја 1989. године.
За беочинског пароха постављен је почетком јуна 1989, где остаје до 1996. године. У храм Ваведења Пресвете Богородице у Инђији прелази 20. маја 1996. године. Протојерејским чином одликовао га је епископ сремски господин Василије, на дан Ваведења Пресвете Богородице, 2008. године. Ожењен је Душанком, рођеном Николић, са којом има сина Александра, студента теологије. За старешину храма Ваведења Пресвете Богородице постављен је 1. фебруара 2009. године.
Манастир Светог Марка – Нови Kарловци
Храм Светог апостола и јеванђелиста Марка, подигнут је 1848.
Духовник: јеромонах Дамаскин Тотић, тел. 022/573-111, 063/755-61-67.
