„Сузарница“ збирка уздаха, песама и химни у сурчинској цркви Свете Петке

Непребол небесне радости

„Од муке се песме вију, стих је из незаборава великога Змаја. Муку, бол откида од духовног родитеља и Љубав према Митрополиту Амфилохију (Радовићу) сведоче слобољубци Сузарнице, свако у свом познању и животној доби. Све умире онда када му је време, певао је Сима Пандуровић. Тако и Животодавац позва Христовог војника, нашега Ђеда, по завршетку мисије која је у Православљу трајала шест деценија, “ саопштава нам песник Срђан Пауновић Величанин из Књижевног друштва Раковица. 

Збирка уздаха, песама и химни, како пише у поднаслову Сузарнице, представљена је у Светосавској сали сурчинске цркве Свете Петке, у петак, 9. децембра 2022.

Слово о Митрополиту блаженог спомена Амфилохију, казивали су они који су га лично познавали: протојереј – ставрофор др Драгомир Сандо чији је ментор био управо блаженопочивши Митрополит: протођакон др Радомир Ракић, школски друг, духовно чадо Митрополитово – настојатељица београдског манастира Пресвете Богородице Тројеручице, мати Злата (Пантелић) и чада, аутори песама: вероучитељица Невенка Пјевач, Танкосава Дамјановић, Радмила Грујић и приређивач ове збирке, Михаил М. Пуача.

Сваки сусрет са Митрополитом Амфилохијем је био као богослужење, казао је отац Сандо, док је протођакон Радомир Ракић говорио о Митрополиту као најбољем студенту и о његовој богословском делу. Мати Злата је емотивно говорила кроз песме: Рано моја, рано наша, Сусрет у вјечности и А ко тебе тјеши. 

Приређивач „Сузарнице“, и аутор неколико песама прибројаних овој књизи, Михаил М. Пуача о Митрополиту Амфилохију, Архијереју наше Свете Цркве, духовном пастиру, оцу, брату, куму, пријатељу, песнику, утешитељу, учитељу, теологу, анђелу чувару свакога од нас, казује и овом песмом Не иди још, на самом почетку књиге:

Чини се, теши нас Митрополит али и сви са њим.

И да подсетимо: у кратком времену остали смо у 2020. години без Епископа Милутина, Митрополита Амфилохија, Патријарха Иринеја и у 2021. без Епископа Атанасија (Јевтића), а са њима и без бројних свештенослужитеља и свештеномонаха и монахиња.

Тако је ово вече посвећено свима који су се преселили у Божји загрљај.

Песник Срђан Пауновић Величанин, лучоноша, један од оних чије срце плута океаном речи, учинио је нама велику част и радост песмом посвећеној Митрополиту.

Посебна радост је чути Хор при манастиру Пресвете Богородице Тројеручице и песме које носе срце и душу нашег народа: Кажу да си умро, Ђедо, Не дамо светиње и Да васкрсну душе наше. 

У програму је учествовао и народни гуслар Владимир Бељкаш.

И све је тако било као да је Митрополит међу нама. Ето нас, под небеским окриљем свих наших молитвеника.

Добродошлицу је пожелео протојереј Страхиња Голијан, архијерејски намесник земунски.