На дан Св. Јована Крститеља, 20. јануара 2015. године, дан своје породичне Крсне славе, уснуо је у Господу ђакон Ђорђе Вишекруна.

Рођен је на празник Успења Пресв. Богородице – Велику Госпојину, 28. августа 1976. године у Карловцу у породици протођакона Симе Вишекруне, дугогодишњег Секретара Епархије горњокарловачке као друго дете од мајке Драгице.

По завршеној основној и музичкој школи у родном граду, по благослову Епископа горњокарловачког Симеона (Злоковића), уз којег је одрастао, уписује се у Богословију Св. Саве у Београду.

Због распада СФРЈ и ратних догађаја, прелази у Богословију Св. Три Јерарха у Манастиру Крка. Прогоном српског живља и нестанком Републике Српске Крајине, Богословија се привремено смешта на Дивчибарама, где је Ђорђе завршио Богословију 1996. године.

Уписује Богословски институт у Београду, који завршава и наставља школовање на Богословском факултету на којем је дипломирао 2010. године. Уз усавршавање на богословским школама, Ђорђе стиче непроцењиво знање и искуство уз свог оца протојереја-ставрофора Симу Вишекруну, пароха новобановачког. Заједно са оцем и братом, оснива Црквено пјевачко друштво „Острог“ при храму Св. Василија Острошког у Новим Бановцима, чији је био незамењиви солиста.

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Г. Василија, бива рукоположен у чин ђакона на празник Св. Три Јерарха, 12. фебруара 2006. године у храму Св. Василија Острошког у Новим Бановцима руком Епископа банатског Г. Никанора, некадашњег Епископа горњокарловачког.

Од ступања у ђаконски чин био је дворски ђакон код Епископа Василија све до децембра 2010. године. Затим прелази да ради као вероучитељ у Основној школи у Сурчину, а од августа 2011. године бива постављен за вероучитеља у Руми, парохијског ђакона при Саборном храму Силаска Св. Духа на Апостоле у Руми и Главног и одговорног уредника Радиа „Српски Сион“, званичног гласила Епархије сремске.

4. септембра 2013. године доживљава напад са губитком свести и од тог дана започиње борбу за своје здравље. Након месец дана успостављена је дијагноза тешког облика тумора на мозгу и отпочиње борба за живот. Прву операцију је имао у попразништву празника Преп. Мати Параскеве – Св. Петке, 28. октобра 2013. године, а другу на Бадњи дан, 6. јануара 2014. године.

Кроз своју голготу болести, упознаје и саживљава се са једним од највећих Светитеља скоријег времена – Св. Нектаријем Егинским, којем одлази на поклоњење и молитву за помоћ у својој борби.

Супротно људским очекивањима да се у потпуности излечи од физичке болести, Бог га, заступништвом Св. Нектарија Егинског и Св. Јована Крститеља, ослобађа свега чиме нас овај свет оптерећује и позива га у саслужење непрестане Литургије у Небеској Цркви на дан када је заједно са својом породицом почињао празновање породичног заштитника Св. Јована Крститеља.

Иза себе је оставио супругу Марију и две ћеркице – трогодишњу Ленку и десетомесечну Нектарију.

Заупокојену Литургију у храму Св. Василија Острошког у Новим Бановцима служили су Архимандрити Доситеј (Ман. Гргетег) и Стефан (Ман. Вел. Ремета), духовници и исповедници ђакона Ђорђа, крстоносни протојереји Милан Борота (надлежни парох који га је крстио), Стеван Станковић (духовни отац ђакона Ђорђа), Петар Лукић, Мићо Костић, протојереј Сретен Лазаревић и ђакон Александар Секулић. У наставку Литургије, Опело су служили Епископ сремски Василије и Епископ банатски Никанор уз саслужење преко 150 свештеника и седморице ђакона. Храм и порта су били недовољни да приме све пријатеље, колеге и поштоваоце који су дошли да испрате земне остатке нашег ђакона. Величанствености овог тужног догађаја допринели су многобројни хорски и соло певачи који су дошли да својим гласовима испрате ђакона који је више од свега волео Литургију и хорску духовну музику.

Туга која се код свих увукла у срце због одласка драге особе, вечитог оптимисте и свештенослужитеља у чијем служењу и гласу су сви уживали, умањена је духовном радошћу и утешена речима Архимандрита Стефана, који је у својој беседи рекао да смо ми као народ, у Небеској Литургији, добили Српског Херувима.

Вјечнаја памјат, приснопамјатне и достоблажене, брате наш Ђорђе!

јереј Душан Вишекруна,

Старешина Саборног храма Силаска Св. Духа на Апостоле у Руми