Вечерње бденије уочи празника када прослављамо светитеља Андреја Првозваног сабраним смо сви у православним храмовима; Саборни храм у Сремским Карловцима сабрао је богослове са верним народом да прослави Господа и предстојећи празник, да молитвом умоли Творца свега видљивог и невидљивог,  да од нас одагна свако зло и свако искушење.

После празничног бденија сви су се упутили у свечану салу Карловачке богословије да чују о историји Владичанства сремског, да својим присуством потврде ту историју којој припадамо и ми савременици. Као да нема временске дистанце прошлости, садашњости, будућности, јер дух нашег Православља и наше  Цркве, непрестано трајање, чине да смо и на овом представљању књиге Споменица Владичанства сремског поново осетили у свом срцу  – сви смо ми једно!

У поздравном слову јереј Јован Милановић, професор Карловачке богословије казао је да је Споменица Владичанства сремског капитално дело које далеко надмашује оно што се колоквијално назива шематизмом

„Суочени са временом и чињеницом да време протиче, људи су се непрестано хватали пера, пергамента, папира… и на њима остављали траг. На хиљаде и хиљаде страница и књига сведоче о делима људксим.  Исто ткао и у Цркви Христовој, свети апосотли и свети јеванђелисти, латили су се пера и нама оставили у наследство Истину. Споменица Владичанства сремског је обимна књига која потврује да мисија светих апостола и јеванђелиста, ученика, пророка, подвижника и целокупне Цркве Христове, није била узалуд на просторима Епархије сремске “ додао је отац Јован Милановић.

Као сведоци времена о овој књизи говорио је протојереј-ставрофор Радомир Поповић, редовни професор на Богословском факултету у Београду који је подсетио на старину савремене Епархије сремске, почев од апостолских времена.

Историчар др Борис Стојковски (доцент Одсека за историју Философског факултета у Новом Саду) казује да под пастирском руком Епископа сремског Господина Василија настала Споменица Владичанства сремско у себи има уткано све што је важно за Епархију сремску и њен простор, да је Епархија сремска васкрсла у свом сјају обновљеним црквама и манастирима, обновљеном душом нашег народа који живи овде и сведочи да се хришћанство обнавља и враћа:

„На ових безмало три хиљаде страна, стало је хиљаду седам стотина историје једног на очиглед можда малог просотора који се налази између Саве и Дунава. У овој књизи можемо прочитати историју сваке цркве и манастира Епархије сремске, и свако од њих је микро историја који чини макро историју; то је она мали део где можемо сазнати какви су људи живели у неком месту које је само наизлгед мало, запуштено, али ечсто са собом доноси врло занимљиву историју, многе велике и значајне људе који су дали велики допринос историји, култури, науци, теолгоији, богословљу. Сви су ти наши преци радили заједно да буду сабрани у име Христово и тако је изгледало Владичанство сремско, као управо и данас изгледа. Духовно стабилно и јако стабло Епархије сремске данас води Епископ сремски Господин Василије. “

Споменица владичанства сремског је на ползу свих, на изучавање али и на подстицање за даље истраживање Епархије сремске.

Протојереј-ставрофор Јован Петковић, ректор Карловачке богословије је о старини Епархије сремске казивао кроз историју моштију светитеља нашле своје место у манастирима епархије сремске.

Епископ сремски Господин Василије је захвалио свим сарадницима на овој књизи која ће окупљати око себе и нас савременике широм васељене.

Богослови Карловачке богословије под вођством проф. Предрага Ђоковића су појањем духовним композицијама увеличали свечаност под сводовима Карловачке богословије; једна се композиција чији је аутор прота Мирко Павловић а којом се прославља Пећка патријаршија слушала срцем, јер је чувар Пећке патријаршије у кроз исотрију била Карловачка митрополија.

Представљању књиге Споменица Владичанства сремског присуствовали су свештенослужитељи, богослови Карловачке богословије, верни народ, гости из Новог Сада и оклних места.

забележила: Зорица Зец