Епархија сремска – српска православна црква
Епархија сремска 1 Епархија сремска 2 Епархија сремска 3 Епархија сремска 4 Епархија сремска 5 Епархија сремска 6 Епархија сремска 7 Епархија сремска 8 Епархија сремска 9 Епархија сремска 10 Епархија сремска 11

Поклоњење Светом Нектарију Егинском и  другим светињама православне Грчке

31.октобар-6.новембар 2018.

Егина-манастир Светог Мине- манастири Пантократор и Светог Јефрема- Камариза поклоњење блаженоупокојеном старцу Нектарију Виталису- манастир Светог Порфирија Кавсокаливита- Евија и Свети Јован Рус – Преподобни Давид Евијски – Храм Свете Петке у кланцу Темби –  манастир Светог Дионисија Олимпског – светиње Солуна – Српско војничко гробље Зејтинлик

На дан када наша Света Црква празнује Светог Луку, у вечерњим сатима група верника из Епархије сремске и неколико Епархија наше Цркве, са монахињама из манастира Јазак, предвођена јерејем Браниславом Мишковићем, старешином храма Сабора свих српских светитеља, пошла је у походе светињама православне и братске Грчке.

Код Светог Нектарија Егинског

По Божјој вољи, група од четрдесетак христоносних верника упутила се 01. новембра 2018. по приспећу у луку Пиреј и даље бродом до Егине. Небо беше без иједног облачка, море мирно и премирно, а сунца у изобиљу. Како срце бива пуно када се погледом може обухватити Божја творевина што се пред човеком указала!

И удахну свако ваздух са мирисом Светог Нектарија. Тако, пуним плућима Нектаријевим, пристигоше путници на пристаниште и одмах се аутобусом упутише у манастир на поклоњење великом Божјем угоднику, исцелитељу и чудотоворцу, Нектарију кога познаје и слави читава Васељена.

Поподне и вече у манастиру, заједничка трпеза љубави, исповест и припрема за Свету Тајну Причешћа, учинише малу православну породицу са оцем Браниславом, онаквом каква би могла бити свака породица. у смирењу са собом и љубави са Богом и за ближњега.

У рано јутро, 2. новембра 2018. године, код гроба Светог Нектарија отац Бранислав је читао молитве за здравље, а потом се приступило литургијском сабрању где се душа, срце, мисли Богом и Светим Нектаријем нахранише и насладише.

Неколико речи о манастиру Светог Нектарија

Верујући људи долазе да се моле код светих моштију. Све мироточи. У  манастиру Свете и животодајне Тројице налази се светитељева глава, део чудотворних моштију, капелица са гробом, као и ћелија где се светац молио и радио. Ту је његов кревет, рукописи. фотографије, камен и друге личне ствари…

У манастиру Светог Нектарија који је освештан 1994. године и у чијој изградњи је учествовала цела Грчка такође се налази део чудотворних моштију. Масивна, ружичасто бела  црква, са два велика звоника,  огромном, полукружном куполом и четири реда прозора који су украшени црвеним аркадама,  задивљује архитектуром  и благосиља милошћу свеца. Умештено међу још 10 звона,  сребрно звоно у торњу манастира Светог Нектарија највеће је звоно икада направљено у Грчкој.Тешко је три тоне а високо 1,75 м.

Стару и нову цркву повезује полукружно степениште уз које се простире раскошан манастирски врт. Мирис тамјана, свећа и мира меша се са мирисом  лаванде, рузмарина, босиљка, лимуна, бугенвилија, лијандера, мајчине душице… Монахиње са великом љубављу, пажњом и стрпљењем брину о манастирском добру и, свим посетиоцима (манастир поседује и велики конак) и са преданошћу се моле за све којима је помоћ потребна.

Кажу да Светац онога кога позове никада не оставља, говорила је монахиња Филотеја верницима из Србије. Некада болесна, а данас здрава, ту је поред Светог Нектарија. Монахиња Филотеја, Рускиња, задужена за собу светог Нектарија, брижна, посвећена, увек је спремна да одговори на различита  питања о животу свеца и манастира и то на српском језику. Посебно је брижна за болесне.

Какав је тек поклонички храм Светог Нектарија! Нема тих речи којима се то може описати!

Ништа тако брзо не пролази као време. После Свете Литургије и послужења у манастиру, обиласка келије Светог Нектарија и кратког боравка у манастиру, пошли су поклоници пут маленог исихастичког манастира Свете Катарине, у којем бораве само четири монахиње и издржавају се од свог рада. Ту се налази чудотворна икона Светог Спиридона (понекад отвори очи) и икона Свете Агатије којој се моле жене за исцељење оболелих органа. Верници су имали прилике да целивају честице моштију многих светитеља које се чувају у овоме храму.

Поклоници су истог дана посетили и манастир Светог Мине, многопоштованог светитеља у читавој Грчкој.

У манастирима Пантократору и Светог Јефрема

По доласку у Пиреј поклоничка група је посетила манастир Светог Јефрема пролазећи кроз подручје Неа Макрије које је ове године изгорело у пожару. Згаришта и пуста земља сећала су нас на неколико десетина изгубљених људских живота.

Чудесна је прича о манастиру Светог Јефрема. Отац Бранислав Мишковић је својој заједници састављеној од Румљана, Новосађана, Београђана, групе верника из Чајнича… говорио о свакој светињи, историјском и предањском догађају.

О самом Светом Јефрему може се више прочитати на следећем линку:http://hronograf.net/2018/01/03/sveti-jefrem-neamakrijski-veliki-cudotvorac-i-zastitnik-mladih-na-svim-kontinentima-video/)

У повратку за Атину поклоничка група посетила је велику грчку светињу, Пантократор који је подигнут на земљи где нема ниједног педља а да не зрачи светошћу. Манастир из једанаестог века, саграђен је у византијском стилу, место је великог исповедничког страдања. Некада је бројао 400 монаха. У 17. веку, уочи Васкрса, у светињу су упали турски војници свирепо посекли сто седамдесет једног монаха за време Свете Литургије. На крају, посекли су и игумана Нила, у олтару након што се причестио Светим Тајнама.

У манастиру је света Литургија служена двадесет и четири сата дневно, а за остварење тог величанственог богослужбеног чина храм је био окићен олтарима, укупно осам њих, што је број есхатолошког – непролазног дана Божјег, у који су ушли ови Свети мученици монаси својим страдањем за Христа.

У оквиру манастира је посебна просторија у којој су кости страдалних мученика. Монахиња је причала и о најновијим чудесним оздрављењем неколико младих људи, од којих су неки први пут проходали, проговорили.

Манастир Пантократор и пожар у Неа Макрији

Чудо Божје

За манастир Пантократор везана је још једна прича где је само по Божјем промислу манастир остао поштећен од пожара који се приближавао. Игуманија мати Стилиана је са сестринством држала Литију са иконама око манастира. Монахиње су редовно контролисале манастирско имање. Тако су откриле (како им је Господ то открио) пет плинских боца које би свакако експлодирале са доласком ватре и последице би биле несаглелдиве. Али, молитва Богу и Христу Спаситељу учинила је чудо да манастир остане потпуно нетакнут, а надомак пожара који се неконтролисано ширио.

Сестре манастира су учиниле велику љубав и пажњу, послуживши поклонике из Србије освежавајућим напицима и слаткишима. Поред тога, уприличиле су и мали концерт добродошлице, отпојавши неколико духовних песама.Равноанђелско појање ових земаљских анђела није оставило никога равнодушним.

У Камаризи код старца Нектарија (Виталиса)

Варошица Камариза лежи на копну, у залеђу лучког градића Лаврија, на самом врху полуострва Атика, одакле полазе трајекти за егејска острва. Историја памти Камаризу као рударску насеобину где се вековима уназад, док га је било, копало сребро. Али Камариза је многима, па и нама Србима, позната по монаху Нектарију Виталису и свему што се око њега догађа.  У Камаризи се група срела са гђом Наталијом Ковачевић, духовном чаду старца Нектарија, која је увек на услузи нашој Цркви и народу за све што је потребно у походима на грчке светиње.

Данас се пред гробом старца Нектарија (Виталиса), онога који је толико волео Србе и молио за све нас, клечи и моли, њему се шапућу молитве да их пренесе Господу.

У манастиру Светог Порфирија Кавсокаливита

Свети Порфирије Кавсокаливит (http://www.spc.rs/sr/prepodobni_porfirije_kavsokalivit) познат је у нашем народу и све више се читају књиге са поукама преведене на српски језик. Током читавог овоземног живота, најважнија особина старца Порфирија било је његово потпуно смиреноумље сједињено са беспоговорном послушношћу, топлом љубављу и смирењем без икаквог негодовања у тренуцима неподношљивог бола. Истицао се својом мудром опрезношћу, својим невероватним даром расуђивања, безграничном љубављу према учењу и својим изузетним знањем (које је било дар Божји а не резултат школовања у свету), неисцрпном љубављу према напорном раду и непрестаној, смиреноумној (и услед тога успешној) молитви.

Поред тога, ту је и његово чисто православно уверење, без икакве примесе фанатизма, његово живо, али већином невидљиво и непознато, интересовање за питања наше Свете Цркве; његови корисни савети, многостраност његовог учења, његов напаћени дух и дубока побожност, долично вршење богослужења која је обављао уз велику бригу да све до краја остане скривена његова огромна жртва. (https://svetosavlje.org/suze-za-svet-savremeni-grcki-starci-i-starac-tihon-starac-pajsije-i-starac-porfirije/49/?pismo=lat)

Савременик просијавшег Порфирија Кавсокаливита, господин Јоргос примио је свештеника Бранислава Мишковића и монахиње  манастира Јазак. У богоугодном разговору осетила се благодат коју је г. Јоргос понео од старца Порфирија. Благост и милост пренео је и представницима Епархије сремске и Српској Цркв, свем њеном свештенству и монаштву. Испричао је и причу о неким најновијим ововременим чудима старца Порфирија Кавсокаливита.

Исте вечери поклоничка група наставила је путовање за Евију. Ништа на оваквом путу, када Господ отвори врата, није недостајало. Нити човек буде жедан, нити гладан, буде само Бога жељан и, Господ тада изобилном благодаћу Својом обаспе човека. Све се делило а само се љубав умножавала.

Са таквим се осећањем испуњености и пред Светог Јована Руса стало, поклонило пред његовим моштима, изговориле се молитве за здравље и спасење наше, наших ближњих и свих који су нам у срцу. Ноћење и мало слободног времена на Евији било је прилика да се утисци саберу и у кругу ове православне породице поразговара. За сваки договор на питање верника, отац Бранислав је био ту.

Света Литургија у манастиру Преподобног Давида Евијског

У недељу 4. новембра 2018. верници су се после поклоњења Светом Јовану Русу упутили у манастир Преподобног Давида Евијског како би узели учешће у светој Литургији. Није за вернике препрека служба на грчком језику, јер у истом Духу разумемо се.

Има у Грка, како се могло видети у овоме манастиру један обичај да се за здравље приноси колач, а понеки и жито. Буде тако пуно колача, а имена које верници исписују на цедуљама читају се. После завршене свете Литургије сви се заједно послуже у манастирској порти.

У манастиру је и гроб новопросијавшег светитеља старца Јакова Цаликиса (http://www.spc.rs/sr/starac_jakov_calikis_novi_svetitelj_pravoslavne_crkve. Духовно чадо овога светитеља је садашњи Патријарх васељенски г. Вартоломеј.

Истога дана, у поподневним часовима верници су посетили храм Свете Петке у кланцу Темби, напили су се воде са Њеног извора, а потом су се поклонили  Светом Дионисију Олимпском, у његовом манастиру. Где год да се група из Србије нашла, монаштво грчких манастира било је предусретљиво.

Светиње Солуна

У вечерњим сатима, верници су у недељу 4. новембра стигли у Паралију. на овом путу смештај је био изванредан, а љубазност грчких домаћина, веома приметна. Тако су се односили и у самом граду Паралији према Србима. Заједнички доручак био је још једно уживање мале православне породице пре него се запутила за Солун.

У преподневним сатима, у неколико група верници су обилазили светиње Солуна: цркву Свете Теодоре, Софије и Светог Димитрија. Као и свака група из Србије, и ова је своје путовање завршила посетом на Српском војничком гробљу – Зејтинлику. Како старац Ђорђе, чувар Српског војничког гробља, најпосећенијег, није био ту, отац Бранислав је испричао поклоницима светиња Грчке, о самом спомен гробљу. Бог уреди, да се деда или чика Ђорђе појави, па се крене у причу о храбрим ратницима српским који су живот положили за Отечество. У току су радови на реновирању костурнице, те није било прилике да се разгледа.Укрепљени старчевим оптимизмом и родољубљем, надахнути његовом причом, верници су се одушевљено поздрављали са деда Ђорђем. За спомен на овај сусрет, остала је заједничка фотографија.

Али, Бог је уредио и да су се наши верници могли поклонити икони Пресвете Богородице Тројеручице Хиландарске у цркви Светог Георгија где је у недељу, 4. новембра светом Литургијом началствовао Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије. (http://www.spc.rs/sr/poseta_episkopa_budimljanskonikshitshkog_joanikija_mitropoliji_neapoljskostavropoljskoj)

Богородици Тројеручици клања се сав грчки народ.

Са оволиком благодати, пуна срца, поклоничка група са оцем Браниславом, или како га сви зову оче Бане, пошла је за Србију где су стигли у престони Београд и Руму, полазно одредиште, у раним јутарњим сатима.

Слава Господу и Светом Нектарију и свим светитељима за све!.

Благодат траје

З.Зец


Дизајн и израда сајта Dizajn i izrada sajta Neospindle IT Usluge i Rešenja
Контролна Табла