Епархија сремска – српска православна црква
Епархија сремска 1 Епархија сремска 2 Епархија сремска 3 Епархија сремска 4 Епархија сремска 5 Епархија сремска 6 Епархија сремска 7 Епархија сремска 8 Епархија сремска 9 Епархија сремска 10 Епархија сремска 11

јереј Немања Бошковић, старешина цркве Светог Саве у Бечмену, (изводи)

Зашто је важно и данас носити Светог Саву у свом животу и живети по обрасцима његовим

Сваки свој рад Свети Сава је заснивао на Господу Богу. И све што се заснива на Господу Богу је трајно, тако и Савиних руку дело које је издејствовао Вољом Божјом,  дело његових руку: задужбине, манастири, цркве, остајну трајно и биће их док је света и века.

Кажу светитељи, и ако нам неко забрани да сведочимо о вери у Господа Исуса Христа, камен ће пропричати. Тако и жива вода, и живи камен, и све живо што је засновано на Господу Богу, а самим тим и сам рад Светог Саве и свих наших светитеља.

Оно што је данас проблем су велика искушења која наш народ доживљава, а пре свега омладина. Нажалост, велики допринос томе је било духовно затирање педесет година након Другог светског рата.

Школујући се у Америци, у манастиру Светог Саве у Либертивилу научио сам да Американци имају јeдан израз  melting pot што на енглеском значи, једна посуда у коју се све смеша. И то јесте циљ Америке, да сав народ који дође на корист њихове државе,било које нације или религије, буде једна нација, једна религија.

наша Света Црква и наш манастир Светог Саве у Либертивилу се борила да ти млади будући свештеници које ће да изнедри, сачувају дух православни и  Србе.

Ако будемо допустили да скренемо са Светосавског православног пута отићи ћемо у пропаст, пре свега те наше колонизације Срба у Америци али и свугде где смо у свету где влада пре свега тaј мaтеријални порив…

Црква нуди лек против депресије, агресије, унинија

Крст који ми носимо је да ми морамо да обожимо наш народ, који је још под утицајем тог посткомунизма И наше је да учинимо све да дође до духовне катарзе. Ми окупљамо младе око цркве и у тој нашој хришћанској заједници настојимо да их одвојимо од компјутера, телефона, телевизора (јер само оно што је на добро и корист у смислу образовања и стицања знања је потребно младом човеку).

Данас је парадоксално доба 21. века. Имамо мобилне телефоне, али све мање причамо једни са другима. Имамо асфалтиране путеве а све мање путујемо једни до других, а да не причамо о заједничком дружењу.

Сваке недеље после свете Литургије ми се дружимо у парохијској сали и водимо здраве разговоре. То је лек против данашње депресије 21. која војује у нашем народу, лек против агресије, унинија, што је последица непричања и несаучествоања једних са другима.

Ми Срби не саучествујемо једни са другима, тај израз користимо само када су сахране, када изговарамо примите моје саучешће. И тада не знамо шта то значи. То јесте: да примим бол од тог човека да му буде лакше.

Срби су заборавили да се радују

Оно што треба Срби да знају ( а то се заборавило) је саучествоање у радости: кад се мој ближњи радује, да је мени драго што се радује. Нажалост, данас када се мој ближњи радује, ја сам завистан, љубоморан сам.све је то лепо, видим вас, потапшем вас по рамену, али та завист, то ђавоље искушење, је оно против чегаа морамо да се боримо

Данас смо робови материјалним стварима

Радио сам као вероучитељ пре примања свештеничког чина у основним школама „22 октобар“ и „Вук Караџић“ у Сурчину. Када се поведе разговор са децом на духовне тем, они празни, одговарају: Криза наставниче, криза… Када им поставим питање да ли знају у каквом су времену живели наши дедови, прадедови, под Турцима, а касније под Немцима и тако даље… Ми смо били робови. У ком времену смо и након тога живели,а робови смо били. А данас? Данас смо робови материјалним стварима.Деца не знају много о кризи, преносе оно што чују до родитеља и гледајући та невесела лица у порти, приметим да нема дружења, нема безазлености, јер материјални моменат преовладава.

Али, да не буде да треба да причамо само о духовности,  да нам не треба новац –   морамо да радимо, морамо да преживимо. Господ нам даје пре свега здравље, дао нам је здраву комуникацију коју смо ми просто угасили и зато се јавља то несрећно агресивно, депресивно стање.Ми данас на првом месту не држимо Господа Бога и Светога Саве који је све заснивао на вољи Божјој .

У трећем миленијуму

Сви треба да будемо светосавци, сви ми из Цркве, мисионари. Све што користимо од технике треба да буде у сврху спасења, а не против себе. Емоције се не могу показивати кроз технику. Мудрости и житија светих и Светога Саве данас морамо да предочимо младима, али на првом месту мора бити присутна безазленост по речима Господњим:  Будите мудри као змије, а безазлени као голубови…

Епископије које је основао Свети Сава и њихова седишта

Жичка
(архиепископија)
Жича
Рашка Црква светих апостола (Рас)
Призренска Света Богородица Љевишка
Липљанска Света Богородица Грачаничка
Зетска манастир Светих арханђела на Превлаци
Хумска Света Богородица Стонска
Топличка црква Светог Николе код Куршумлије
Будимљанска црква Светог Ђорђа код Иванграда
Дабарска Свети Никола код Прибоја
Моравичка црква Светог Ахилија
Хвостанска Мала Студеница

 

 Не одричимо се Светосавског пута

Гледајући данас како пропадамо и како пропада наша земља и како постајемо оно што није корен нас Срба, да поновимо: наш корен, темељ наш, јесте свето Православље. Свака цигла уткана у тај темељ јесте од светих људи. Умногоме кажемо, како се то Енглези, Американци, Арапи само шире, а све по нашим српским леђима.

Ми молимо Бога пре свега, да се сви људи обоже, да буду свесни Господа Бога. Могу  ти народи да раде шта хоће али ми, Срби, не можемо да радимо шта хоћемо…

И поред свеукупног нашег страдања, ми смо запуштали нашу духовност, а посебно у смутно време на концу Другог светског рата, нарочито у пределима у којима нас више нема: почев од Далмације, делова Црне Горе, Херцеговине, Босне, Кордуна, Баније, Лике, Славоније, Барање. Не бавећи се Светим Савом и духовношћу, ми смо примили други култ који је затирао Светосавски пут.

И данас на просторима где је некад било Срба а данас их нема, остали су наши манастири, сведочанство пута Светог Саве којим је он проходио.

За наук нам је: Будемо ли се одрекли Светосавског пута, неће нас бити. Наше је да се боримо да до тога не дође…

Предстоји нам велика борба за очување породице и младих, нашег рода, а молимо се Господу да нам да снаге да у томе истрајемо и победимо.

Цео разговор се може погледати на следећем линку

 

https://www.youtube.com/watch?v=gDDcmeagtTk

 

приредила: З.Зец


Дизајн и израда сајта Dizajn i izrada sajta Neospindle IT Usluge i Rešenja
Контролна Табла