И овај дан створи Господ да се радујемо и веселимо, јер је Његово преосвештенство владика сремски Г.Г. Василије служио Божанску Литургију на Сретење Господње у селу Крушедолу. Света Литургија јесте нови Живот који нам Господ даје. Испуњавају се речи светих Отаца да се Црква сакупља око свога епископа као пчеле око своје матице, а заједништвом се долази до Христа, до Истине. Његово преосвештенство Г.Г. Василије је у беседи нагласио да је ова година проглашена за годину светих Бранковића, и да ће мошти мајке Ангелине посетити парохије Богом спасаване епархије сремске.
Свештеници који су саслуживали су протојереј, архијерејски намесник, Борис Милинковић и протојереј Миле Станковић. Хор богослова из Сремских Карловаца предвођен професором црквеног појања Гораном Власцем је улепшао Свету Литургију, а деца са веронауке из Бешке, Марадика и Крушедола су појала причастан. Породица протојереја у пензији Стевана Крунића је била ове године кум Цркве, и храма Сретења Господњег. Домаћин храма је био протојереј-ставрофор Петар Јованчевић. После Свете архијерејске Литургије принесен је славски колач и изабрани су нови кумови – породица Мисиркић је добила ту част. Послужење испред храма и свечани ручак код овогодишњег кума, протојереја Стевана Крунића, као трпеза љубави, продужили су литургијско славље.
Крушедолска црква је саграђена на месту сусрета… Два потока која се сусрећу, једна стаза која повезује Благовести и Сретење, у срцу Срема. Благовестима је посвећен манастир Крушедол, а црква села Крушедола је посвећена Сретењу. Предање говори да је мајка Ангелина пешачила стазом која повезује ова два света места свако вече у сусрет своме сину Светитељу Максиму, а он је мајку пратио до њеног манастира Сретења. Манастира у селу Крушедолу више нема, али стаза и данас постоји.
Први храм мајка Ангелина је саградила од дрвета лађе којим је допловила у Купинову, други храм је саграђен у спомен Сретења. Трећи и четврти храм су мајци Ангелини били синови Максим и Јован. Све је било Богу угодно. Вером све посматраше Стефан, слепи деспот, тврђава Срема. Иако беше слеп видео је све, познао је Истину. Истина га је ослободила.
У Крушедолу су се срели отац и син, и брат и мајка. То је место сведочанства и светости породице Бранковића. Господ је благословио ово парче Неба на земљи, да осећамо, да видимо, да не постанемо слепи… Јер, који су слепи прогледаће, и вук ће спавати са jaгњетом, и смрти више неће бити. Пошто смрт не влада онима који су спознали Истину.
Наша српска сремска земља, наше ново Косово, света Фрушка гора, фреске мале крушедолске цркве саграђене у 15. веку – све то нас опомиње да историја постоји само када памтимо. Стара српскословенска повест је исто постојала, али није записана, није овековечена у камену. Дрво је животније од камена, надамо се да крушедолско свето камење неће бити заборављено. Дрво Живота старих Срба било је ишчупано из корена, али, ново дрво Живота је порасло у нама, као што је Крсно дрво оживело свет.
Надамо се да ће тако бити и даље, да ћемо опстати као народ на овим Богом благословеним просторима, и да ће из земље исклијати нови изданци, да ће Крсно дрво сеоба и страдања Срба донети нови плод Живота. И ова земља биће благословена, као што мајка трпи муку рађајући синове, али они постају обнова живота.
Све је било лепо и миломе Богу приступачно, а надамо се да ће и убудуће бити тако.
ВЕРОУЧИТЕЉ ГОРАН ГРУЛОВИЋ
