Архимандрит манастира Велика Ремета игуман Стефан началствовао Светом Литургијом у манастиру Јасеновац на дан славе и помена страдалницима Јасеновачким
Игуманија манастир Петковица мати Антонина појала са игуманијама и сестринством у славу Господа
13. септембар 2014.

У манастиру посвећеном посвећеном Рођењу Светог Јована Претече који припада Славонској епархији СПЦ прослављена је на дан Јасеновачких мученика у суботу 13. септембра лета Господњег 2014. Слава овог манастира. Верни народ је пристигао у великом броју из Епархије славонске, сремске и посебно Архиепископије београдско-карловачке захваљујући великом труду у организацији овог путовања, брата у христу Зорана Вучића, по благослову Епископа славонског и пакрачког Господина Јована.
У манастирској порти верници су се сусрели са Митрополитом црногорско-приморским Господином Амфилохијем који је кретао у Пакрац на устоличење Епископа славонског Јована. У разговору са верницима, Митрополит Амфилохије је казивао о празничном дану Усековања у родном месту блаженопочившег патријарха Павла, о засађеном божјем дрвету, храсту који симболизује и снагу и веру народа православног и о новом будућем православно духовном центру за све Србе широм Васељене као и за све друге православне народе.
После разговора са Митрополитом Амфилохијем и благослова који је примио, верни народ се упутио у саму Цркву где је у 8 часова почела Света Литургија којом је началствовао архимандрит Стефан, игуман манастира Велика Ремета. Саслуживало је свештенство Епархије славонске, Архиепископије београдско карловачке, Епархије сремске и банатске, док је леву певницу водила игуманија фрушкогорског манастира Петковица, мати Антонина. Уз мати Антонину хвале Господу приносиле су игуманије фрушкогорских манастира, Епархије шабачке, са сестринством из ових и других манастира.
Игуман манастира Велика Ремета, отац Стефан, је у својој беседи истакао да се човек и данас пита шта се то десило са људима оног времена од 1941. па до 1945, времена незапамћеног злочина над Србима кроз читаву људску историју, шта је то учинило да им се ум помрачи и да постану потпуно обезљуђени. У својој проповеди, отац Стефан је казао о вечној несрећи онога који је чинио злочин, о несрећи његових потомака, о несрећи тог народа из којег потиче. Свако ко се није покајао ускраћен је за Царство небесно, за живот вечни, за Христову светлост која обасјава у све дане, истакао је архимандрит манастира Велика Ремета, игуман Стефан.
Након Свете Литургије, отац Стефан је пререзао славски колач, цела црква је певала Тропар славе. Кум овогодишње славе био је јереј Игор Карановић ( из Дебељаче код Панчева, Епархија банатска).
Славски колач и жито поделило се вернима који су живо разговарали о данашњем посебном дану страдалника јасеновачких. Епископ славонски Господин Јован у својим предавањима и беседама често постави питање: Ако се и данас не сетимо страдалника и мученика Јасеновачких, када ћемо; ако их се не сетимо и не сећамо, какви смо то ми људи нашег времена.
Благочестив народ се затим упутио да присуствује посебном и историјском дану за наш православни српски род, устоличењу Епископа Славонског и пакрачког Господина Јована у Пакрацу.

Зорица Зец

Манастир Јасеновац
Црква је саграђена 1775. године. Разорена је на почетку Другог светског рата 1941. године рукама првих јасеновачких логораша. Гаража која је била у саставу цркве била је део Концентрационог логора Јасеновац.
Храм је обновљен и украшен 1984. године.
Током ратних сукоба при распаду бивше СФРЈ 1991. године црква је поново оштећена, а маја 1995. у операцији Бљесак је оскрнављена и девастирана.
Године 2000. црква је поново обновљена и тадашњи епископ славонски Сава Јурић проглашава јасеновачку цркву Рођења Светог Јована Крститеља за манастир.