Епархија сремска – српска православна црква
Епархија сремска 1 Епархија сремска 2 Епархија сремска 3 Епархија сремска 4 Епархија сремска 5 Епархија сремска 6 Епархија сремска 7 Епархија сремска 8 Епархија сремска 9 Епархија сремска 10 Епархија сремска 11

Помен пострадалим мештанима Попинаца у Великим ратовима

Градоначелинк Великог Ростова са руском делегацијом у Пећинцима и Попинцима

Сремско село Попинци данас је прославило у великој радости торжественом Литургијом своју славу и славу храма чији је заштитник Свети архангел Гаврило.

Господњи Хитон који су руски монаси донели у Србију по благослову Патријарха московског и све Русије г. Кирила и Патријарха српског г. Иринеја, током преподнева данас су могли верни да целивају и да му се поклоне у попиначком храму. Био је то дар из Русије за мештане овог села поводом храмовне славе и поводом доласка руске делегације са фудбалским тимом из Великог Ростова.

Сабрање је започето у центру Попинаца код споменика  интонирањем руске и српске химне.

Нешто после 15 часова у центру Попинац код споменика свим жртвама ратова, свештенство намесништа пећиначког је одржало помен.

Помен су служили: архијерејски намесник пећиначки јереј Бојан Мијановић, јереји Недељко Ковач из Деча, и парох попиначки Милан Главашевић и ђакон Горан Груловић из Инђије.

Свештенство овог намесништва је пожелело у разговору градоначелнику Великог Ростова г. Андреју Васиљевичу Лосу, његовој пратњи и гђи Наталији Шатиљини, координатору пројекта доласка Господњег Хитона у Србију, срдачну добродошлицу.

Културно уметнички програм извели су млади из фолклорног друштва из Пећинаца, док је о историји Попинаца на руском језику кратко говорио становник овог питомог сремског села историчар Александар Гајић.

Венце на споменик положили су градоначелник Великог Ростова, заменик градоначелника Пећинаца, г. Зоран Војкић, саветници Амбасаде Руске Федерације у Србији, припадници Ноћних вукова и припадници Специјалне 63. падобранске бригаде.

У знак захвалности што је Господњи Хитон боравио у цркви Богородице Казанске у Прову 01 14-21.јула 2019. године, старешина ове цркве, отац Миломир Стевановић,  данас је у Попинцима уручио захвалнице градоначелнику Великог Ростова и игуману Спасо Јаковљевског Димитријевског манастира, оцу Августину. Исту захвалницу добила је и гђа Наталија Шатиљина.

После 17 часова на фудбалском стадиону у попинцима одиграна је пријатељска утакмица између клубова ФК Напредак и великог Ростова. Пред поечтак утакмице подељени су пригодни дарови и захвалнице свим гостима из Русије, представницима Амбасаде и гђи Наталији Шатиљини. Руси су узвратили на српско гостопримство својим даровима.

На стадиону се обратио градоначелник Великог Ростова г. Андреј Васиљевич Лос, заменик пећиначког градоначелника г. Зоран Војкић, као и друге значајне личности Попинаца и Пећинаца које су допринеле да се овај пројекат културне, духовне и спортске везе одржи, заживи и започне кораке за будућност.

Цео пројекат Културног лета у Пећинцима организовало је удружење Популус из Пећинаца уз свесрдну помоћ Црквеног одбора, Месне заједнице, ФК Напредак и ловачког друштва Зец.

 

О Великом Ростову

 

У летопису из 9. века Повест временског доба, град Ростов се помиње као град, који одавно постоји, светао и леп славни град Ростов, како пише на улазу у град.

Овај руски град недалеко од Москве, постао је Велики од 11. века, када је стекао титулу централног града Северо-Источне Русије – колевке савремене Русије. У то време постао је центар Ростовске епархије. Почетком 13. века  је формирана самостална Ростовска кнежевина, која је убрзо постала  један од главних политичких и црквених центара Русије.
Главна знаменитост града је Ростовски кремљ, чије су зидине саграђене од бигрених квадера у 17. веку  на обали језера Неро. Главни манастири у Ростову су Спасо-Јаковљевски, основан у 14. веку, и Богојављенски Аврамијев.

Иначе у Спасо Јаковљевском манастиру су недавно приликом обнове откривене бројне честице моштију светитеља које ће тек бити доступне вернима Русије.

Неколико слова о гђи Наталији Владимировној Шатиљини, кординатору пројекта Хитон Господњи у Србији 

За све ове успостављене везе и догађаје, доласке светиња заслужна је и гђа Наталија Владимировна Шатиљина коју је љубав према Србији задржала већ две деценије у Београду. На путу између Русије и Србије, успоставља економске, привредне, културне, духовне везе, као и везе у образовању, уметности,  збратимила је српске и руске градове. У јавност је иступала  када би на српским црквама и манастирима зазвонила на тоне тешка звона ове фабрике.

  „Када су два народа повезана светињама, то је најјача могућа веза и Европа, чак и ако би хтела, никада не би могла да раздвоји српски и руски народ”  речи су Наталије Владимировне које непрестано понавља. 

Скромно нам говори да је поносна на то што је побратимила шест српских и руских градова који се од тада помажу на свим пољима. Последњи у том низу су Велики Ростов и Ивањица након чега је у овој српској општини почела изградња руског дома.

Наталија Владимировна обезбедила је помоћ за многе српске цркве, међу којима је и донација од 12 звона за светиње на Косову и Метохији. У Цркви Светог Димитрија на Новом Београду, на којој такође звоне руска звона, стоји плоча с њеним именом као захвалница што је обезбедила средства за изградњу олтара.

Експерт је у области како православна звона треба (не)правилно да звоне, те се њено име нашло се међу руским великанима о којима је у својој књизи Медаљони Русије писала Виолета Рашковић Таловић, декан Факултета за међународну политику и безбедност..

Можда је најважније да је протекле године омогућила да у Жичку епархију стигну мошти 18 највећих руских светитеља.

Из Спасо Јаковљевског манастира из Јарославске епархије, су мошти светитеља у Србији боравиле са благословом Патријарха Московског и све Русије Господина Кирила и Патријарха српског Господина Иринеја, а списак  говори о неизмеривом благу које манастир поседује. 

Зорица Зец


Дизајн и израда сајта Dizajn i izrada sajta Neospindle IT Usluge i Rešenja
Контролна Табла