Первосвјатитељије богоносни отци наши, јако просвјетитељије сербскии, свјати первопастирије и патријархи, истини хранитељије апостолских преданији, столпи непоколебими, православија наставници: владику всјех Христа молите, мир всељењеј даровати и душам нашим велију милост. (Тропар , глас други)

Радоваше се данас Свети Сава, заштитник бечменске цркве, а са њим и сви Српски Светитељи, јер би величанствена Литургија а у цркви народа много и из, могло би се рећи, свих српских крајева, из расејања, из Америке – родно место и крај се не заборављају.  И певница би распевана – ангелским гласом појаше  Гачићи, Бошковић… а са њима одговараше на Литургији сви верни, дошли на ову службу Божју.

Старешина цркве јереј Немања Бошковић чинодејствовао је Светом Литургијом и произнео празничну проповед. После Литургије одслужен је парастос драгом Бечменцу који је свима у сећању, Михаилу Ћосу ( директор Основне школе Вук Караџић у Сурчину, 1978-2001). Богоугодни разговори настављени су за трпезом.

Из Пролога

Овога дана спомињу се не сви српски светитељи уопште него само неколико архиепископа и патријараха, и то: Свети Сава, први српски архиепископ, назван равноапостолним; Арсеније, наследник светога Саве, велики јерарх и чудотворац; Сава ИИ, син првовенчаног краља Стефана, живео у Јерусалиму подуже време, назива се „сличан Мојсију у кротости“ (Србљак); Никодим, подвизавао се у Светој Гори и био игуман Хиландарски, потом архиепископ „све српске и поморске земље“; Јоаникије, најпре архиепископ а од 1346. године патријарх, преминуо 1349. године; Јефрем, подвижник, изабран преко своје воље за патријарха у време кнеза Лазара 1376. године, и крунисао Лазара, потом се отказао престола патријаршијског и повукао се у самоћу; Спиридон, наследник Јефремов, скончао 1388. године; Мака-рије обновио многе старе задужбине, штампао црквене књиге у Скадру, Венецији, Београду и на другим местима, подигао чувену трапезарију при Пећском манастиру, и много урадио на унапређењу цркве уз припомоћ свога брата, великог вези-ра Мустафе (Мехмеда) Соколовића, упокојио се 1574. године; Гаврило, по роду племић од Рајића, учествовао на Московском са-бору при патријарху Никону, због чега буде од Турака исјазаван за велеиздају и обешен 1656. године. Уз ове још се помињу Евстатије, Јаков, Данило, Сава ИИИ, Григорије (епископ Рашки), Кирило (патријарх), Јован, Максим и Никон. Многа од њих подвизавали су се у Светој Гори, но сви беху „раби блази и вјерни, добри же ђелателије винограда Господња“.