На дан када наша Света Црква слави Свете Цара Константина и Царицу Јелену 3. јуна по новом, а 21. маја по старом календару, светом Литургијом у цркви чији је небески заштитник Свети Сава, у сремском селу Бечмену, началствовао је јереј Немања Бошковић. Празнично богослужење улепшао је својим одговарањем на Божјој служби верни народ.

У својој проповеди отац Немања је произнео кратко житије Божјих угодника Константина и Јелене  правећи паралелу између времена прогона хришћана до доношења Миланског едикта 313. године., времена после престанка гоњења хришћана и времена данас.

Отац Немања је приметио да је данас одсуство борбе, да је народ поприлично депресиван, да уместо обраћања Богу чим устане, прво прибегава телефону и вестима које га трују и кљукају.

Исто тако, поставио је питање наше данашње слободе и духовне празнине коју имамо у себи а коју покушавамо на разне начине да испунимо, остајући тако незадовољни очекујући да се испуњава наша сопствена воља, а не воља Божја.

Светом цару Константину и царици Јелени посвећен је велики број храмова у нашој Цркви: Вождовачка црква у Београду, цркву Светог цара Константина и царице Јелене у Великом Трновцу која је пред неку годину уочи славе оскрнављена од стране албанских екстремиста, црква на Љубишу, на Сељашници код Пријепоља, у Коретишту код Гњилана, Ивањици, Стекеровцима код Гламоча, Томини код Санског Моста… Према народном предању, које је записано у 17. веку, манастир Тврдош су подигли византијски цар Константин и његова мајка – Света царица Јелена у четвртом веку. Овај празник се, као градска слава, посебно свечано прославља у Нишу – граду где је и рођен овај многозаслужни утемељивач хришћанства. Као еснафску славу овај празник прослављају кујунџије и железничари.