После чина освећења, Владика је у беседи подсетио да је у нашој историји било много хероја, који нису жалили да положе свој живот за друге, а херојско дело мајора Тепића остаће заувек запамћено у историји војске, рода људскога и, посебно, у памћењу његове породице.

Сабранима су се у касарни у Јакову обратили и кћерка хероја гђа Тања Тепић,  и генерал-мајор Жељко Петровић, командант Команде за обуку.

Епископу Василију су у чину освећења саслуживали војни свештеници: протопрезвитер Ђорђе Стојисављевић, протојереј Слађан Влајић и ђакон Стефан Гавровски.

Данашњем освећењу спомен плоче присуствовали су протојереј-ставрофор Драган Гвозденовић, старешина бољевачке цркве Свете Петке, протојереј Страхиња Голијан, архијерејски намесник земунски и јереј Александар Симић, представници Војске Србије.

У септембру 1991. године мајор тадашње Југословенске народне армије Милан Тепић био је приморан да се са својим војницима повуче у централно складиште убојитих средстава у селу Беденику у близини Бјеловара и организује одбрану од хрватских војника који су опколили бјеловарску касарну. Тепић је погинуо 29. септембра 1991. године након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике.
Страдали су он и деветнаестогодишњи војник Стојадин Мирковић, који, упркос Тепићевој наредби, није хтио да се преда.

Милан Тепић је крајем 1991. године проглашен за народног хероја од стране Председништва СФРЈ. Данас неколико градова у Србији и Републици Српској има улицу Милана Тепића, а војник Стојадин Мирковић је крајем 1999. године посмртно одликован. Једна улица у Ваљеву носи његово име, а 2013. године подигнут му је споменик у његовој основној школи. Споменик се налази у Београду, у улици која носи Тепићево име, а свечано су га открили 29. септембра 2017. године његова ћерка Тања, син Александар и министри за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије Зоран Ђорђевић и Александар Вулин, поводом 26. годишњице од његове смрти. Бронзана фигура Тепића рад је српске академске вајарке Катарине Трипковић. Споменик је висок 2,70 m, а на табли која се налази са бочне стране постамента пише:

„Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко.

Херој Милан Тепић

Беденик, 29. септембар 1991.“