Епархија сремска – српска православна црква
Епархија сремска 1 Епархија сремска 2 Епархија сремска 3 Епархија сремска 4 Епархија сремска 5 Епархија сремска 6 Епархија сремска 7 Епархија сремска 8 Епархија сремска 9 Епархија сремска 10 Епархија сремска 11

Осам векова самосталности Српске Православне Цркве и сто година од уједињења у Сремским Карловцина прослављено у Шиду

Архијерејско намесништво шидско у сарадњи са Општином Шид је на јединствен и величанствен начин уочи Светог Саве, првог српског Архиепископа и утемељивача Српске Цркве и државе, у недељу, 26. јануара 2020. године, организовало Духовну академију посвећену великим јубилејима: Осам векова самосталности Српске Православне Цркве и сто година од уједињења Српске Православне Цркве у Сремским Карловцима.

Свечаност поводом овог великог јубилеја обогатили су својим наступима глумци аматерског позоришта „Бранислав Нушић“, хор КОЦ-а „Хоршидеја“ као и деца из ПУ „Јелица Станивуковић-Шиља“ која су измолила молитву Господњу „Оче наш“. Овај велики подухват редитеља г. Цветина Аничића, од 25. децембра 2019. године, су свакодневно ученици из свих шидских школа припремали.  Животопис Светог Саве прожет савременим догађајима, гледала је публика без даха. На Духовној академији млади су сву своју љубав, труд, искреност и жељу да оно што је најбоље и највредније предали ближњем. Дух Светог Саве поново је оживео.

У препуној сали Културно образовног центра Шид о Светоме Сави је казивао Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије.

Из  слова Епископа сремског Василија

„Из различитих историјских, канонских и догматских перспектива покушаваћемо да осветлимо и на најбољи могући начин схватимо величину и важност тога дела које је Свети Сава извршио за нашу Цркву и за наш народ. Међутим, да ли је Свети Сава само једна важна личност из наше историје, скривена испод талога осам дугих векова, неко ко је имао значаја само за људе своје епохе? Може ли се пак Светом Сави приступити као једној вечно живој, облагодаћеној личности, која нас и данас надахњује и руководи, или је он био „наставник и учитељ пута који води у живот“ само људима своје генерације? Другим речима, може ли Свети Сава, као једна историјска личност из 13. века, бити узор и идеал једном младом човеку у 21. веку?

Уколико један модерни Србин, макар и одгојен и васпитан без вере у Христа, пође путем преданог изучавања своје националне историје и тако дође до личности Светога Саве, са ким ће се то срести и кога ће то упознати?

Видеће једнога младога принца који, удивљен идеалом живота потпуно посвећеном Богу, напушта дом очев и сва блага овога света те хита на Свету Гору где би своје аскетске тежње могао у потпуности да оствари. Видеће како тај младић тамо борави од своје 16. до 33. године, те како своју младост посвећује духовном усавршавању и учвршћивању у себи вере која га је породила и од Растка учинила Савом. Видеће како се тај, сада већ зрели човек, иако у потпуности погружен у тајну побожности и мистички живот у Христу, сада враћа у своју земљу како би, сам усавршен у вери, у њој учвршћивао и народ из кога је потекао. Упознаће тај модерни Србин једног архијереја и пастира који „земљом ходи, а неба се држи“, који је савршени пример равнотеже молитве и акције, који се стара и о души и о телу повереног му стада. Упознаће обоженог, Духом Светим ношеног човека, који је у исто време и мудри дипломата, градитељ и просветитељ, оснивач нових епархија али и првих школа и болница. Човека који је омиљен свуда и од свих; који одржава пријатељске односе са католицима, радо је дочекиван и угошћаван међу источним патријарсима, па му чак и египатски султан указује гостопримство и обезбеђује му пратњу по својој земљи. Шта су то у њему сви они видели, због чега су га толико волели? Видели су и препознали савременици у Сави савршено јединство ортодоксије и ортопраксије, односно јединство праве вере и исправног живљења. Уствари, препознали су људи у њему Христа. Како је говорио Свети Владика Николај: „Као благодатни брат Христа, Сава је прилазио свима крштеним народима као браћи Христовој, а не као странац странцима. Народи су то осећали и зато су Саву са љубављу примали, с поштовањем слушали и с тугом испраћали. Он није ходао по свету да прославља српски народ но да прославља Христа, љубав над љубављу. Због тога је свет заволео и њега и његов народ због њега“.

Зар није Свети Сава, као такав каквог смо га представили, један свевремени узор и парадигма за сваког ваљаног Србина свих епоха? Ако архијереји траже себи узор за мудро управљање стадом Христовим, имају га у архиепископу српском Светом Сави. Ако монаси требају пример за погруженост у молитву и успињање у духовне висине, ето им хиландарског, карејског и студеничког испосника, Светог Саве. Ако свештеницима треба надахнућа и укрепљења за предано делање на њиви Господњој, нека се угледају на неуморног свештенослужитеља Христовог, Светог Саву. Ако ли државници желе да се боре за истинске интересе свога народа и да остану по добру упамћени у историји, бољи им пример од Саве није потребан. Српски лекари, научници, просветари, уметници…сви они могу Светог Саву да сматрају својим почетком и својим узором. Светог Саву, као човека у потпуности оствареног.

Свети Сава јесте неко ко неуспављиво бди над Србима кроз векове. Његово очинско старање и мисионарење није престало ни онда када је у Трнову свој дух предао љубљеном Творцу, нити пак када је Синан паша његове мошти предао огњу. Свети Сава неуморно наставља да нас буди, теши, опомиње и крепи све до данас. Стога песник каже:

„Свети Сава прошлост није, славна, света, ал далека,
Свети Сава будућност је што на небу Србе чека“.

Шта нам је дакле чинити, и нама Србима 21. века? Не губећи време, идимо Савиним трагом. Знајмо да је то „пут који води у живот“.

Шта нам је поручио Епископ сремски Василије?

„Овај јубилеј говори не само о Светом Сави, него и о нама који прежемо све своје духовне снаге и скупљамо их као светлост у сочиво да би што потпуније сагледали и доживели горостасну личност духовног родитеља српског народа Светог Саву. Личност његова се не исцрпљује у својој временско-просторној димензији, он је успео да покрене све стваралачке снаге народа, да упали огањ вере и сазнања да смо радећи добро божији сарадници и истински градитељи своје среће и свога спасења. Светитељ је своје ученике и сународнике звао чедима: „Ја вас родих духом светим и јеванђељем“, а црква Христова се управо умножава духовним рођењем деце своје. Он је вековни и непропадљиви организам, тело Христово о коме значај духовних отаца и светитеља никада не губе од своје вредности“, поручио је Преосвећени владика Василије.

 

Слово Просвете и Општине Шид на свечаној академији

  1. јануар школе широм Србије обележавају као своју славу и у име свих просветних радника обратила се гђа Слађана Љубојевић, директор Основне школе Сремски фронт“

„Сви знамо, да је кроз историју, српски народ, често пута, вољно или невољно увек су постојали људи који су се сећали Христових речи“не бој се страдо мало“ и у својој вери и убеђењима истрајали до краја. Ако би почела вечерас да набрајам те горостасе нашег рода почевши од косовских мученика па све до оних мученика са Кошара требала би ми цела вечност. Дакле, одговор за наш опстанак као народа, за очување нашег језика и писма, одговор постоји. То је Свети Сава. То је пут који данас од далеке Аустралије па све до Жиче и Сремских Карловаца уједињује све Србе и обезбеђује им будућност. Један народ има будућност ако обезбеди свој идентитет, а ми то можемо једино на овај начин, да се напајамо увек са тог извора живота који је за нас обезбедио Свети Сава.

У име домаћина  говорио је председник Општине Шид, г. Зоран Семеновић: „Част ми је што данас говорим у име општине Шид и њених грађана. Желим да се захвалим на свом труду светим оцима на територији шидске општине, нашем уваженом Владики на доприносу који даје не само духовном него и у световном животу у времену када Црква и народ постају ближи него што су икад били. Сведоци смо да Српска Православна Црква и наша држава Република Србија више него добро сарађују. Ми заједно морамо чувати све наше светиње где год оне биле у свету.

Свечаној Академији је присуствовало свештенство Архијерејског намесништва шидског предвођено Архијерејским намесником Радомиром Мишићем; ректор карловачке богословије протојереј Јован Милановић; игуманија мати Анисија из манастира Беркасово са сестринством; јеромонах Евгеније сабрат манастира Раковца; духовник манастира Привине Главе, отац Макарије са братством;  архијерејски намесници: старопазовачки Миле Јокић и подунавски Гавро Милановић, многобројни пријатељи, сарадници, представници просветних и установа културе, добротвори наше Свете Цркве и самог града Шида.

З.Зец


Дизајн и израда сајта Dizajn i izrada sajta Neospindle IT Usluge i Rešenja
Контролна Табла