У сусрет најрадоснијем празнику Васкрсењу Христовом

Почетак Поста лето Господње 2014.

Манастир Раковац

„Како су величанствена дела Твоја, Господе, све си премудрошћу створио!“, једина је мисао са којом човек ходи путања Божијим, по Фрушкој Гори, нашој Светој Гори. Пред лепотом и земљом Божијом, задиви се око наше, реч се умири, а потреба за молитвом је све већа.

У дане пред сам почетак Поста, сестринство манастира Раковац са игуманијом Гаврилом Бедов и са духовником јеромонахом Варнавом, припрема се за молитвено тиховање и непрестане молитве Господу у сусрет најрадоснијем празнику Васкрсењу Христовом

Легенда говори, према једном старом спису, о старини манастир из 15. века; основао га је Рака Милошевић, велики коморник деспота Јована Бранковића и по њему манастир носи име. Претпоставља се да је Црква манастира сазидана 1533. године и једна је од најлепших творевина у 16. веку. Током своје дуге историје манастир је у више наврата био разаран, напуштен и увек се изнова дизао у висине Господње.

У манастиру Раковцу 1700. године начињен је нови препис Душановог законика, а 1714. године написан познати Раковачки рукописни србљак. Године 1741. бакрорезац Тома Месмер „изрезао“ је за овај манастир гравиру под именом Христос Евхаристија, а 1749. године изрезбарене и осликане певнице за Раковац (данас у Баноштору) начинио је јеромонах Силвестер Поповић.У ризници манастира Раковца чували су се многи предмети, као: једна петохлебница из 1609.г.; омофор извезен свилом 1664.г.; дрвени кивот украшен седефом у коме је чувана десна рука св. Прокопија; један бакрорез из 1741. г. са сликом тадашњег манастира, рад Томе Месмера; фелон од зеленог сомота из 1749. г. и др.

Пред сам почетак Поста, правимо причу о овом манастиру: у фрушкогорским шумама сакривен, одједном се на заравни укаже прво конак, а уласком у манастирску порту, Црква посвећена светим врачевима бесребреницима и чудотворцима Козми и Дамјану.

Јеромонах Варнава са сестринством манастира дочекује путнике намернике, сваког човека коме је потребна помоћ.

Манастир Раковац живи свој духовни живот, надомак Новог Сада, надомак другог савременог живота. Припреме за Пост су у току; завршавају се неки други редовни послови, манастир се уређује, блиста све и све је на свом месту.

Епархија сремска са Његовим Преосвештенством Господином Господином Василијем посвећује пажњу настојећи да у потпуности обнови Цркву и конак.

Манастир Раковац је ставропигијални манастир у којем ће боравити Епископ сремски Господин Василије.

Конак је реновиран у једном делу са намером да се заврши комплетно реновирање и опремање свих келија. Све је једноставно и без материјалне раскоши: живи манастир у хармонији светла, неба, природе; у савршеном поретку који је наслеђен, у духу православном од искона и у векове.

Светлост сунчева обасјава унутрашње одаје, а у њима боје живота преовладавају: плава боја зидова у комбинацији са белим. Владичанске одаје отмене, а опет скромне. Лепотом сведоче топлину људску, бригу монашку и владичанску за очување духа српског и наслеђа историјског и културног.

 У ходнику, дугачком и светлом, на једној страни су уметничка дела на којима су осликани фрушкогорски манастири: прозори су окренути Цркви, па се чини да се то Црква и конак иако на кратком растојању једно у другоме огледају. Разноврсно цвеће употпуњава овај склад.

Монашке руке уздижу руке ка Господу, али те исте руке одржавају Цркву, порту, конак, манастирско имање и вредно производе за потребе манастира и свих домаћинстава.

До потпуне обнове Цркве и конака има још много делатности, а свако је призван да према својим могућностима и овај манастир обрадује разним доброчинствима.

Највећа је радост да стигне благочестиви народ да се и овде молитвено сабира, јер како каже Епископ сремски Господин Василије, да би све што смо обновили, подигли, изградили, било потпуно и богоугодно, важно је да има људи који долазе на богослужења и труде се да живе јеванђељским животом: посте, причешћују се и изнад свега чине својим делима на корист својим ближњима и добродејствују на корист Цркви и Отечеству.

ПОСТ (грч: νηστεία),

средство које Православном Хришћанину помаже у изградњи спасења, а које се састоји у уздржавању од извесне врсте хране, од рђавих мисли, жеља и дела, као и у умножавању молитава, доброчинства, а исто тако и у ревности упражњавања свих хришћанских врлина.

Циљ поста је очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а изнад свега прослављање Бога и поштовање његових светих. Постећи, Православниверни народ се непрекидно подсећа Христових страдања, које је Он благоизволео примити на Себе, за спасење човечанства.

Прву заповест о посту налазимо у Библији у причи о првобитном паду Адама и Еве, када су они прекршили Божију заповест да не једу са дрвета познања добра и зла (1 Мој 2,17). После, у Старом и Новом Завету такође се много говори ο посту, као божанској установи и одредби. У Старом Завету,Мојсије је постио 40 дана на Синају (не једући ништа), да би се удостојио да од Бога прими Декалог. Исто тако, и Нови Завет је препун примера поста. Господ Исус Христос је попут Мојсија постио 40 дана на Гори Кушања, а постили су и Св. Апостоли, као и сви прави Хришћани. Јер, у Хришћанству, први подвиг који стоји пред човеком јесте испуњење прве Божије заповести, коју је Бог дао још нашим прародитељима у Рају. Α то је заповест ο посту, тј. ο уздржању. Нарушавање заповести ο посту први је грех. Зато и први подвиг човека у ослобођењу од греха, јесте држање поста. Пост је, дакле, прва неопходност на путу нашег спасења, а Црква га сматра као врло важну и значајну установу за духовни и телесни живот.

Пост има две стране: телесну и духовну. Телесни пост је уздржавање од извесних јела и алкохолних пића. Духовни пост подразумева одрицање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дела. Телесни пост је само неопходно помоћно средство за успешну духовну борбу против страсти, које се распирују кроз телесне жеље. Пошто тело заједно са душом учествује у греху, треба заједно са њом да учествује у напорима ка поновном задобијању врлина. Стварни духовни пост подразумева уздржавање од сваке похотљивости. Свети Оци су одувек истицали духовну страну поста, и писали да сам телесни пост Бог не прихвата. Чак су га називали „демонским постом“, јер и демони не једу, а не теже духовном усавршавању. Па је тиме онај који само телесно пости, а не приступа духовном подвигу, идентичан демонима. Духовна страна поста увек укључује појачане молитве, и квалитативно и квантитативно, и борбу за опште унапређење свих хришћанских врлина.

Стварни пост који обухвата и телесни и духовни аспекат, приводи човека смирењу. У смирењу човек почиње да стиче сазнање, да је спасење могуће једино у Богу, кроз Његову велику милост. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповести, Свети Оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање подразумева дар разликовања онога што је корисно, од онога што је штетно.

почиње од 3. Марта (18.фебруара) и траје до 20.априла (7.априла) лета Господњег 2014.

Васкршњи пост назива се још и Велики пост (због посебне важности, али и дужине трајања), Часни пост (зато што обухвата време страдања Христовог и Његовог разапињања на Часни крст), Велика четрдесетница (зато што је укупно трајање поста четрдесет дана). Траје од Чистог понедељка до Лазареве суботе. На крај овог поста, надовезује се пост Страсне седмице, тако да је укупно време трајања посног периода 48 дана – најдужи у току године, и завршава се празником Васкрсења.

Прва недеља поста зове се Чиста. Друга недеља је Пачиста. Трећа недеља је Крстопоклона, јер се верницима који су ступили у подвиг поста, износиЧасни крст на јутрењу на поклоњење и целивање. Четврта недеља је Средопосна, јер је то време средине поста. Пета недеља поста се назива Глувна. У току те недеље се не пева, не игра и не свира, а послови се не започињу. Шеста недеља је Цветна. Тако је названа по цвећу и зеленим гранчицама које су деца и грађани бацали пред Христа при Његовом уласку у Јерусалим.

Седма, последња седмица пред празник Васкрсења је Страсна или Велика недеља. Најзначајнији дан у тој недељи је Велики петак, једини дан у години кад у Православним храмовима нема јутрења нити богослужења, већ се само поподне држи опело разапетом Исусу Христу. Том приликом, једини пут у години, износи се плаштаница у коју је старац Јосиф из Ариматеје умотао Христово тело после скидања са крста.

Сви подаци о манастиру Раковац (15. век) могу се наћи на сајту наше епархије. Адреса: 21299 Раковац, тел: 021/6275-022. Храм светихбесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана (1533). Гробљанска капела Покрова Пресвете Богородице (1751.). Настојатељица: игуманија Гаврила Бедов, са сестринством. Духовник: јеромонах Варнава.

приредилаЗорица Зец фото протојереј Жељко Кретић