Прва самостална изложба икона Александра Гавриловића у Сурчину

Уочи празника Света Три Јерарха, 11. фебруара 2023. године у Светосавској сали при храму Свете Петке у Сурчину свечано је отворена прва самостална изложба икона Александра Гавриловића пониклог у овој светињи и духовног чада протојереја-ставрофора др Војислава Билбије.

На овом радосном сабрању о аутору и његовом призиву да слика иконе, говорили су протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, негдашњи парох сурчинске цркве, проф. Милена Огњеновић, клинички психолог Влајко Пановић као и архијерејски намесник земунски Страхиња Голијан који је изложбу и отворио.

У уметничком делу програма учествовала је Маја Проданић у пратњи Александра Гавриловића,  Јања Вулиновић, ученица завршног разреда музичке школе „Петар Коњовић“ која је на клавиру извела једну Бахову композицију.

„Божји позив и призив осетио је Александар Гавриловић, сведок Истине у нашој Цркви. По својој скромности и ненаметљивости постао је право оличење смерног и тихог сведока божанске Доброте из које исклијава дародавац иконописног сведочења…“ саопштава нам отац Драгомир Сандо (у каталогу) који је ове вечери кроз надахнуте поуке пратећи и одрастање и узрастање Александра Гавриловића, као свештено лице објаснио и циљ и смисао иконе, иконописања и тиме и циљ и смисао живота и рада Александра Гавриловића, побожног слуге Божјег.

Александар Гавриловић из Сурчина рођен је 1979. године, ожењен, отац Јакова и Луке, дипломирао је на Вишој медицинској школи у Београду, смер физиотерапеут и на Православном богословско. факултету 2015.

Учио је иконопис код Татјане Филиповић, а значајан утицај на развој као иконописца имали су савети и сугестије оца Војислава Билбије. Већ 12 година живопише, преко 200 икона је живописао. Тренутно осликава један део иконостаса цркве у Ротердаму.

Највећи број икона се налази у приватном власништву, али их има у многим богомољама, у манастиру Светог Антонија Великог у Аризони и око двадесетак икона у манастиру у Рукумији.

Да је све у вези и да случајности не постоје, сведочила је проф. Милена Огњановић која је Александра Гавриловића упознала на једном предавању проф. Влајка Пановића са којим су ето, сви данас у вези и којег је и Сурчин прихватио као најрођенијег, најближег јер у њему препознаје љубав према ближњем и радост због сусретања са Богом и људима.

Како је и сам Влајко Пановић, њега је радост због дела Александра Гавриловића довела на отварање изложбе а онда је већ како га и познајемо, топло и исповедно причао о њему, првим сусретима и ономе што је данас објединио у себи.

“ Господ нам пружа многе велике могућности и таланте, само кад му се обратимо, и тако, после много упорности и труда настала је Салетова (како Александра Гавриловића сви зову) прва икона и то Светог Николе“ рекла је проф. Огњановић.

Од тада до данас, све што је чинио, Александар Гавриловић је учинио на славу Бога и Светитеља и све што је имао да каже за 12 година живописања, казао је иконама.

На изложби су били присутни проф. зидне слике на Академији СПЦ за уметност и конзервацију, Владимир Д. Карановић који живопише у сурчинској цркви Светог апостола Матеја, секретар Академије, Тијана Стаменовић, Горан Петровић, Драго Вулиновић, аутор неколико значајних књига и многобројни представници из области културе и стваралаштва.

Велику подршку за овај подухват који је окупио од родбине до пријатеља, многобројних верника, пружило је свештенство цркве Свете Петке, Градска Општина Сурчин са својим службама.