Крстовдан прослављен у храму Преподобне мати Параскеве у Сурчину

Празник везан за светковање Богојављења, крштења Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану, прослављен је у храму Свете Петке у Сурчину. Божанску Литургију светог Јована Златоуста служио је јереј Страхиња Голијан, док су братија свештеници, у присуству архијерејског намесника протојереја-ставрофора Слободана Радојчића и уз учешће хора Покрова Пресвете Богородице, узносили молитве Господу у сусрет празнику Богојављења.

После Свете Литургије, на којој су се верници причестили светим Тајнама, уследило је велико освећење воде. Крстовданском водицом је јереј Страхиња Голијан благословио сваког верника, да би је они понели кућама где је чувају ради здравља.

Честитајући данашњи празник, отац Страхиња Голијан је изложио поуку данашњег Јеванђеља и позвао вернике да исправе своје стазе на путу ка Господу:

„Чули смо данас у светом Јеванђељу како свети Јован Крститељ, као лав у пустињи, говори: Припремите пут Господњи, поравнајте стазе његове! Много је спотицања, много је кривина, много је лоших путева у свима нама, јер смо затровани грехом. И све те кривине и празнине које носимо у себи  као последицу греха, једино може да исправи Исус Христос, Бог наш једини, и нико други. И никада нико осим Њега  не може нам помоћи на томе путу спасења.

Данас Света Црква слави Крстовдан, када се прославља и Крст Господњи; без Крста нема ни спасења ни васкрсења. Какав символ, какав знак праштања! Наиме, у време Понтија Пилата није се крст носио око врата, није крст био на зградама, нисмо га могли нигде видети, јер се он могао наћи само на губилишту, могао се наћи међу вешалима, гиљотинама и разним справама за мучење човека. Праштање је символ Крста. На  најстрашнијем символу, на најстрашнијој справи за мучење Господ Исус  Христос одлучио је да умре и све припреми за човеково страдање.

Када сам био у Јерусалиму, видео сам да је Господ и дрво од којега ће бити направљен крст за његово распеће, одабрао још давно, у време патријарха Аврама и његовог синовца Лота, када му је Аврам наредио да због греха посади дрво и да га сваки дан обилази и залива како би му Господ опростио зато што је легао са својим кћерима.  Ишао је Лот и заливао то дрво да се искупи за Содом и Гомору, па када је подизан Соломонов храм, хтели су да то велико дрво исеку и њиме украсе храм, али дрво није дало да се обрађује.

То дрво назваше проклето дрво и бацише у бању Витезду код Овчијих врата, и то дрво је стајало ту, и сваке године, како се чита у светом Јеванђељу, када би анђео усталасао воду, долазио је и скидао блато са тог дрвета да не би потонуло. Када је дошло време распећа, Господ бива разапет управо на том истом дрвету, но сада у облику Крста.

Господ је хиљадама година пре мислио о свему, мислио о своме страдању. Какав симбол, каква снага Крста!

Када демони нападају људе, –  а и тога има и са тим су се многи од вас срели, – у тим моментима спасава нас само символ Часнога Крста који стављамо на себе. При таквом нападу човек не може да се моли, не може молитву да изговори, јер демон затвара уста, а када хоће да се осени крстом, руку му демон вуче и не да му. Уз напор и снагу коју  Бог даје, када ставимо на себе знак Часнога Крста, спасавамо се, а мрачне демонске силе одлазе, јер губе своју снагу. Пали анђео има власт над људима, долази нам у мисли, јавља нам се, мучи нас, али има једно место где ништа не може –  Крст Часни.

Пали анђео се може преобразити и у лик Господа, у лик Мајке Божје, и може се јавити у лику анђела или светитеља, али се никад не може појавити у лику Распећа Христовога. Не може се никада појавити као Часни Крст, јер одатле бежи, склања се.

Шта је то што се одиграло на Крсту, браћо и сестре? То је драма космичких размера, где је творевина устала на свога Творца, јер смо Господа невинога осудили и и приковали на Крст, али Крв Господа нашега Исуса Христа није као наша крв; она је другачије материје – нема греха у себи… Прослављамо данас Крст Часни којим је дошло и васкрсење и благослов Божји за овај свет, измирење Бога са људима, кроз Нови Завет, нову Тајну, тајну Свете Литургије Христове коју данас овде служисмо…“

 

Забележила Зорица Зец