Евхаристијска радост Шесте недеље у Јакову

Шесте недеље Свете Четрдесетнице- Цветне недеље, када сам народ узвикује „Осана, благословен Који долази у Име Господње“ и радује се када Спаситељ на магарету улази у град Јерусалим, тако се и народ јаковачких парохија радовао имајући и те каквог повода за то.

Наиме, Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Кристо Алексић, парох старопазовачки заједно са саслужашчим јерејем Перицом Влаинићем, а својим благодатним појачким талантима торжествено литургијско славље увеличао је овдашњи хор и део јаковачких сестара „Мироносица“ мајки богомољки које су цео свој живот уткале послушањима и оданошћу својој Светој Мајци Цркви Православној.

Посебну радост учинио је долазак малог али и те како великог човека од 77 лета, господина и брата нашег Бранка Радунковића из села Прњавора код Баточине, иначе познатијег по документарном филму који приказује његов живот и рад под називом „Воља чини чуда!“

Својом умилном, у овим смутним временима охрабрујућом беседом, каткад малко оштријим тоном, не би ли се поправили, брат Бранко нас је све оставио нимало равнодушним, већ на прагу самих Великих и Страшних Страдања Спаситеља нашег, вратио у последњи моменат сагледавања сопствене душе и њеног стања, не би ли из овог посног периода изашли чисти, благословени, како би Васкрсли Господ васкрснуо лоше и све што не ваља из нас самих и од нас самих. На моменте, многима су сузе лиле низ лице, из ових или оних разлога. Преиспитали смо се сви добро, а брат Бранко нас је на то подсетио и многи су у себи по ко зна који пут схватили; „Велики си Господе и чудесна су дела Твоја, нема те речи која ће бити кадра да опева чудеса Твоја!“

Све си нам дао Господе а ми нисмо ни најмање захвални, како каже један од икоса Благовештењског акатиста Пресветој Богомајци, „…јер кад бисмо ти Свети Царе, принели песама колико је песка, ништа достојно не бисмо учинили…“ те се према томе, владајмо онако како си нас Ти Господе научио.

На ово утјешеније у страдалним временима, надовезао се прота Кристо својим благословима истакавши да се са кривог пута увек може вратити, али на првом месту поновивши чињеницу и подсетивши светосавску омладину на значај родитељског благослова.

Благословом домаћина, старешине јаковачког Храма Вазнесења Господњег, проте Милутина Илића, духовни и утјешитељни разговори настављени су и на трпези љубави, коју је припремила породица проте Милутина и благочестиви народ јаковачки уз наду и обећање да ће се ова пракса наставити и убудуће свакако. И даље, у духу празника и долазећих Страдалних момената Господа нашег, дужни смо и морамо преиспитивати сопствену душу, не би ли се нашли сви заједно у Радосноме и Вечном Царству Божјем и сели са десне стране Бога и Оца нашег.