Обнова цркве Свете Петке у Бољевцима почела је, може се рећи са иницијалним средствима Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама пре седам година. Као помоћник директора др Милете Радојевића, др Томислав Бранковић је препознао колико је хитна обнова крова који је претио да се уруши и средства су по уобичајеној законској процедури додељена за обнову светиње у Бољевцима која је уписана у културну баштину Републике Србије.
По благослову Епископа сремског Василија почели су радови на санацији крова, а затим је старешина ове цркве, протојереј-ставрофор Драган Гвозденовић средствима која су стечена по основу земље која је враћена црква, кренуо у даљу обнову.
У четвртак, 9. септембра 2021. године др Томислав Бранковић који је иначе похађао два разреда основне школе у Бољевцима, обишао је обновљену цркву, задивљен оним што је урађено: црква је у потпуности обновљена, данас се рестаурира иконостас, у саставу цркве је и нова парохијска сала за све грађане, обновљен је парохијски дом.
Срдачном сусрету присуствовао је и архијерејски намесник земунски, протојереј Страхиња Голијан.
Др Томислав Бранковић ( у пензији) заједно са др Милетом Радојевићем (саветником у Минстарству просвете) су чланови заједнице коју чине парохијани Бољеваца, а прота Драган и његови парохијани увек поштују њихово дело и радо су виђени гости.
Неколико речи о уваженом госту
Др Томислав Бранковић је рођен 22. августа 1950. године у Уровцима код Обреновца. Осмогодишњу школу и гиманзију завршио је у Обреновцу. Дипломирао је 1974. године на Философском факултету у Београду на групи за социологију. Магистрирао је на Факултету политичких наука у Београду, на групи за политичку социологију 1986. године на тему „Политички аспекти учења и деловања верских секти у СФРЈ“. Докторску тезу „Деловање протестантских веских заједница у Југославији 1945-1991. године“ одбранио је на Философском факултету у Новом Саду 2005. године.
Запослио се у Комисији Извршног већа Скупштине СР Србије за односе са верским заједницама 3. фебруара 1975. године. Прошао је сва звања у државној управи (од приправника до саветника министра). Секретар Комисије био је у периоду 1990-1991. године. По формирању Министарства вера 1991. године радио је као саветник министра. Касније, у Канцеларији Владе Републике Србије за сарадњу са Црквама и верским заједницама и Управи за сарадњу са Црквама и верским заједницама у звању вишег саветника – начелника Одсека за сарадњу са Црквама и верским заједницама, верско школство и верску наставу, а потом од 11. децембра 2014. године помоћник директора у сектору за унапређење сарадње са Црквама и верским заједницама.
Добитник је Октобарске награде Града Београда за најбоље научне радове студената (1974.); и следећих ордена: Светог Саве другог степена (1999); орден Светог Теодора Вршачког (највише одликовање Епархије банатске, 2010.), Орден Светог Владике Николаја Велимировића (највише одликовање Епархије шабачке, 2012.), Орден заслуге за просвету и књижевност, Цркву и лепе вештине (највиши орден Епархије крушевачке, 2012.). Орден Митрополије ђаковачке за унапређење односа са Римокатоличком црквом у Србији додељен је од др Марина Сракића, метрополите осјечко-ђаковачког и председника Бискупске конференције Хрватске.
Др Томислав Бранковић је добио и више грамата и других признања епархија Српске Православне Цркве и верских заједница за приљежан рад и ревновање на ползу Цркве и верских заједница, свеукупног грађанства. Објавио је пет књига и више од 30 научних и стручних радова; стекао је научно звање „научни сарадник“ 2007. године. Члан је редакције часописа „Политикологија религије“ и Уређивачког одбора библиотеке „Српска политикологија религије“ из Београда.
