ДЕТИНЦИ И ПРАЗНИК СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА СА МАЛИШАНИМА У РУМИ

Поводом празника Детинци и Светог оца Николаја, архиепископа мирликијског, у суботу 17. децембра 2022. године, улице Руме биле су пуне малишана, који су испред својих домова с нестрпљењем чекали њиховог доброг Пастира, Оца Ђорђа Санчанина, пароха при храму Вазнесења Господњег у Руми.

( Вазнесењска Црква Званични Профил )

Стотину пакетића, заједно са оцем Ђорђем и „Деда Мразом“, у кочијама радости, упутили су се да испуне свој циљ – да деци предоче милосрђе Светог оца Николаја, који је у нашем народу често схваћен као „Деда Мраз“.

Зато, рођени брат оца Ђорђа, Михајло Санчанин, иначе студент завршне године Богословског факултета у Београду, обучен у доброг декицу, није имао улогу да само забави децу својом појавом, већ да им топлим речима и разговором са њима приближи живот и дело угодника Божијег – нашег Светог оца Николаја.

Несумњиво је да су одмах схватили колико је Велик наш „Добри Декица“ и колико безгранично Његово милосрђе… Колико је гладних уста нахранио и колико нагих оденуо, и да је то само делић приче о Великом Чудотворцу, а не такозвани „Деда Мраз“ чији је лик измишљен и о чему би требало добро размислити у дане Божићног поста, када смо у прилици да покажемо своје милосрђе, доброту, љубав и кротост – управо оно чему нас је научио наш Господ преко свога Великог Угодника, Светог Николаја.

Овај догађај засигурно ће остати упамћен, с обзиром да је први пут да је овакво дело љубави уприличено у Руми.

Иако је отац Ђорђе, како и сами малишани наводе, безброј пута на делу показао своју доброту и труд према њима, овога пута је, уједно, кроз своје милосрђе, узнео и благодарност свим малишанима на ревносним доласцима у храм, чија пуноћа Свете Литургије добија управо онај сјај какав може само да пружи сабраност чистих, дечијих душа чије је „Царство Небеско“.

Уочи празновања живог Јеванђеља Господа нашег Исуса Христа, написано чудесима и силама небеским, Великог Светитеља Божијег, уистину се збио леп догађај, који је саме малишане надахнуо да с радошћу дочекају дан када смо сви у молитви Великом и Чудесном Светитељу Божијем, Светом оцу Николају Чудотворцу, о коме је надахнуто беседио и Свети Јустин Ћелијски, како би нам те речи остале у души и водили се њима:

„Никад се са српске земље не диже више молитава, него данас! Никад се са српске земље не диже ка Небу више молитвених и вапајних уздаха, него данас! Данас је чудесан Светитељ Божји, свемилостиви, благи, кротки и добри ујединио сва срца српска. Не само српска, него широм света славе сви хришћани. Нема Светитеља међу Светитељима који је тако омиљен српском роду…

О, какав Милостивац, какав Самилосник у овоме свету! Никада се није оглушио ни о чију молитву. Гле, свих пет континената Њега славе. Славе га на копну, славе га на мору, и Он притиче скромно и тихо свакоме који га призивају у помоћ. Безбројни су описи тих чудеса. Безбројна су добра која је Он чинио, како се вели у једној дивној молитви њему: више његових чудеса и добрих дела, него ли звезда на небу, него ли песка на обалама морским. Такав је Он, Угодник Божији.“