На дан 4. августа у 19. 30 пред почетак обележавања страдања Срба у акцији хрватске полиције и војске 1995. године под именом Олуја, Његову Светост Патријарха српског Господина Иринеја дочекао је Епископ сремски Господин Василије са свештенством Епархије сремске из намесништава земунског, шидског и старопазовачког. Свјатјејшег Патријарха поздравио је г. Александар Вулин,министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања; директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић и представници градске општине Земун.
Патријарха српског Иринеја у чијој пратњи су били ипођакон Мирослав Ракоњац (службеник Архиепископије Београдско-карловачке) и ђакон Владимир Руменић, поздравио је у својству домаћина протојереј-ставрофор Милорад Нишкић. Крстоносни прота Нишкић је пред постављеним темељима школе, информисао патријарха Иринеја о изградњи школе у црквеној порти, намери и плановима. Свјатјејши се са пратњом и свештенством потом упутио у Цркву посвећену Божјим угодницима Кирилу и Методију, поклонио се њима и свим светитељима који су са зидова цркве посматрали свесрпско сабрање.
Поздрављајући се са прогнаним свештенством које је наша Света Црква примила у братски загрљај и службу Богу, поздрављајући се са прогнаним Србима, Патријарх српски Иринеј се занимао за њихов живот данас у Србији, њихове потребе.
Срби из бројних градова, њих преко двадесет хиљада., са тугом у срцу сећајући се некадашњих догађаја, поделили су тугу са својом мајком Црквом која је увек бивала и бива уз народ. са њима је данас субдину поделила и војска Србије чији су представници стгли предвођени начелником Генералштаба Војске Србије генералом Љубишом Диковићем.
Прогнани Срби су у насељу Бусије надомак Земуна нашли свој нови дом, изградили нови живот и успевали да преброде најтеже моменте у свом животу.
Око пет хиљада Крајишника живи у јединственом насељу Бусије којега нема на географској карти али за које сви знају.
Као и свугде у свету, Срби су и овде за веома кратко време подигли богомољу коју редовно посећују и труде се да живе јеванђељским животом.
З. Зец
